Advokatska kancelarija

weight
"Na┼ía za┼ítita nije u na┼íem oru┼żju, niti u nauci, niti u sakrivanju.
Naša zaštita je u pravu i zakonima" Albert Einstein

AP

Ustav Republike Srpske


«("Slu┼żbeni glasnik Republike Srpske", br. 21/1992 - pre─Źiš─çen tekst, 28/1994 - Amandmani XXVI-XLIII, 8/1996 - Amandmani XLIV-LI, 13/1996 - Amandman LII, 15/1996 - ispr., 16/1996 - Amandman LIII, 21/1996 - Amandmani LIV-LXV, 21/2002 - Amandmani LXVI-XCII, 26/2002 - ispr., 30/2002 - ispr., 31/2002 - Amandmani XCIII-XCVIII, 69/2002 - Amandmani XCIX-CIII, 31/2003 - Amandmani CIV i CV, 98/2003 - Amandmani CVI-CXII, 115/2005 - Amandman CXIV, 117/2005 - Amandmani CXV-CXXI i 48/2011 - Amandman CXXII)

 

 

I - OSNOVNE ODREDBE

─îlan 1

Republika Srpska je jedinstven i nedeljiv ustavno-pravni entitet.

Republika Srpska samostalno obavlja svoje ustavotvorne, zakonodavne, izvršne i sudske funkcije.

Republika Srpska je jedan od dva ravnopravna entiteta u Bosni i Hercegovini.

Srbi, Bošnjaci i Hrvati, kao konstitutivni narodi, Ostali i gra─Ĺani, ravnopravno i bez diskriminacije u─Źestvuju u vršenju vlasti u Republici Srpskoj.
______________________
pogledati Amandmane XXVII, XLIV i LXVII

─îlan 2

Teritorija Republike je jedinstvena, nedeljiva i neotu─Ĺiva.

Sporazum o promeni me─Ĺuentitetske linije razgrani─Źenja izme─Ĺu Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine mo┼że se izneti na potvrdu putem referenduma u Republici.
______________________
pogledati Amandmane XXVIII, XLV, LV i LXVIII

─îlan 3

Republici pripadaju sve dr┼żavne funkcije i nadle┼żnosti osim onih koje su Ustavom Bosne i Hercegovine izri─Źito prenesene na njene institucije.
______________________
pogledati Amandmane XLVI i LVI

─îlan 4

Republika mo┼że, shodno Ustavu Bosne i Hercegovine, da uspostavlja specijalne paralelne odnose sa Saveznom Republikom Jugoslavijom i njenim republikama ─Źlanicama.
______________________
pogledati Amandmane XXIX, XLVI i LVIII

─îlan 5

Ustavno ure─Ĺenje Republike temelji se na:

- garantovanju i zaštiti ljudskih sloboda i prava u skladu sa me─Ĺunarodnim standardima,

- obezbje─Ĺivanju nacionalnih ravnopravnosti i zaštiti vitalnih interesa konstitutivnih naroda,

- socijalnoj pravdi,

- vladavini prava,

- tr┼żišnoj privredi,

- višestrana─Źkom sistemu,

- parlamentarnoj demokratiji i podjeli vlasti,

- slobodnim izborima,

- lokalnoj samoupravi,

- zaštiti prava etni─Źkih grupa i drugih manjina.
______________________
pogledati Amandman LXIX

─îlan 6

Gra─Ĺani Republike imaju dr┼żavljanstvo Republike Srpske.

Gra─Ĺanin Republike Srpske ne mo┼że biti lišen dr┼żavljanstva.
______________________
pogledati Amandmane XXIX, XLVII iLXX

─îlan 7

Slu┼żbeni jezici Republike Srpske su: jezik srpskog naroda, jezik bošnja─Źkog naroda i jezik hrvatskog naroda. Slu┼żbena pisma su ─çirilica i latinica.

Na podru─Źjima gdje ┼żive druge jezi─Źke grupe u slu┼żbenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, na na─Źin odre─Ĺen zakonom.
______________________
pogledati Amandman LXXI

─îlan 8

Republika ima zastavu, grb i himnu.

Izgled zastave i grba i tekst himne ure─Ĺuju se ustavnim zakonom.

─îlan 9

Glavni grad Republike je Sarajevo.

II - LjUDSKA PRAVA I SLOBODE

─îlan 10

Gra─Ĺani Republike su ravnopravni u slobodama, pravima i du┼żnostima, jednaki su pred zakonom i u┼żivaju istu pravnu zaštitu bez obzira na rasu, pol, jezik, nacionalnu pripadnost, vjeroispovijest, socijalno porijeklo, ro─Ĺenje, obrazovanje, imovno stanje, politi─Źko i drugo uvjerenje, društveni polo┼żaj ili drugo li─Źno svojstvo.

─îlan 11

┼Żivot ─Źovjeka je neprikosnoven.

Smrtna kazna mo┼że se izuzetno propisati i izre─çi samo za najte┼że oblike teških krivi─Źnih djela.

─îlan 12

Sloboda i li─Źna bezbjednost ─Źovjeka su nepovredivi.

Nikome se ne mo┼że oduzeti ili ograni─Źiti sloboda, osim u slu─Źajevima i po postupku koji su utvr─Ĺeni zakonom.

─îlan 13

Ljudsko dostojanstvo, tjelesni i duhovni integritet, ─Źovjekova privatnost, li─Źni i porodi─Źni ┼żivot su nepovredivi.

─îlan 14

Niko ne smije biti podvrgnut mu─Źenju, svirepom, nehumanom ili poni┼żavaju─çem postupanju ili ka┼żnjavanju.

Zabranjeno je i ka┼żnjivo svako iznu─Ĺivanje priznanja i izjava.

Zabranjeno je na bilo kom licu, bez njegovog pristanka, vršiti medicinske i druge nau─Źne oglede.

─îlan 15

Nezakonito lišavanje slobode je ka┼żnjivo.

Lišenje slobode mo┼że trajati samo dok postoje zakonski uslovi za to.

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivi─Źno djelo mo┼że biti pritvoreno i zadr┼żano u pritvoru samo kad je to neophodno radi vo─Ĺenja krivi─Źnog postupka ili i bezbjednosti ljudi.

Pritvor se odre─Ĺuje odlukom suda, a samo izuzetno, pod uslovima odre─Ĺenim zakonom, odlukom drugog zakonom ovlaš─çenog organa - najdu┼że do tri dana.

Licu koje je pritvoreno mora se uru─Źiti pismeno obrazlo┼żeno rješenje u ─Źasu pritvaranja. Protiv ovog rješenja privatno lice ima pravo ┼żalbe.

─îlan 16

Svako ima pravo na jednaku zaštitu svojih prava u postupku pred sudom i drugim dr┼żavnim organom i organizacijom.

Svakome je zajam─Źeno pravo na ┼żalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rješava o njegovom pravu ili na zakonom zasnovanom interesu.

─îlan 17

Svako ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom nanese slu┼żbeno lice ili dr┼żavni organ, odnosno organizacija koja vrši javna ovlaš─çenja.

Lice koje je neopravdano osu─Ĺeno ili nezakonito i bez osnova lišeno slobode, ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete, javno izvinjenje i druga zakonom utvr─Ĺena prava.

─îlan 18

Licu optu┼żenom za krivi─Źno djelo jam─Źi se pravedno su─Ĺenje.

Optu┼żeno lice mora biti u najkra─çem zakonskom roku obaviješteno o razlozima optu┼żbe.

Optu┼żenom licu ne mo┼że se suditi u njegovoj odsutnosti.

Optu┼żenom koji nije dostupan sudu mo┼że se suditi u odsutnosti samo u zakonom odre─Ĺenim slu─Źajevima.

─îlan 19

Zajam─Źeno je pravo na odbranu.

Jam─Źi se pravo na slobodan izbor branioca i nesmetano opštenje sa njim.

Branilac ne mo┼że biti pozvan na odgovornost za radnje preduzete u postupku odbrane.

─îlan 20

Niko ne mo┼że biti ka┼żnjen za djelo koje, prije nego što je u─Źinjeno, nije bilo zakonom predvi─Ĺeno kao ka┼żnjivo djelo, niti mu se mo┼że izre─çi kazna koja za to djelo nije zakonom bila predvi─Ĺena.

Niko ne mo┼że biti smatran krivim za krivi─Źno djelo dok to ne bude utvr─Ĺeno pravosna┼żnom sudskom odlukom.

─îlan 21

Gra─Ĺani se mogu slobodno kretati, nastanjivati i boraviti na teritoriji Republike, slobodno napuštati tu teritoriju i na nju se slobodno vra─çati.

Zakonom se mogu uvesti ograni─Źenja kretanja samo ako je to neophodno radi vo─Ĺenja krivi─Źnog postupka ili radi zaštite bezbjednosti i zdravlja ljudi.

Nikakva ograni─Źenja iz politi─Źkih razloga ne mogu biti ustanovljena.

─îlan 22

Sloboda i tajnost dopisivanja i drugih oblika opštenja su nepovredivi.

Zakonom se mo┼że propisati da se samo na osnovu odluke suda mo┼że odstupiti od na─Źela nepovredivosti slobode i tajnosti dopisivanja i drugih oblika opštenja, ako je to neophodno radi provo─Ĺenja krivi─Źnog postupka ili radi bezbjednosti Republike.
______________________
pogledati Amandman LVII

─îlan 23

Zajam─Źena je zaštita tajnosti podataka o li─Źnosti. Prikupljanje, obrada i svrha koriš─çenja li─Źnih podataka, ure─Ĺuju se zakonom.

Zabranjeno je koriš─çenje podataka o li─Źnosti koje je suprotno utvr─Ĺenoj svrsi njihovog prikupljanja.

Gra─Ĺani imaju pravo da tra┼że i dobijaju sve podatke o sebi, sadr┼żane u aktima dr┼żavnih organa i u drugim slu┼żbenim evidencijama.

─îlan 24

Stan je nepovrediv.

Zakonom se mo┼że propisati da slu┼żbeno lice na osnovu naloga suda mo┼że u─çi u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog dr┼żaoca i izvršiti pretres. Pretres se vrši u prisustvu dva svjedoka.

Slu┼żbeno lice mo┼że, pod uslovima utvr─Ĺenim zakonom, u─çi u tu─Ĺi stan ili druge prostorije i bez odluke suda i izvršiti pretres ako je to neophodno radi hvatanja u─Źinioca krivi─Źnog djela ili radi spasavanja ljudi i imovine.

─îlan 25

Zajam─Źena je sloboda misli i opredjeljenja, savjesti i uvjerenja, kao i javnog izra┼żavanja mišljenja.

─îlan 26

Zajam─Źena je sloboda štampe i drugih sredstava javnog obavještavanja.

Slobodno je osnivanje novinskih i izdava─Źkih preduze─ça, izdavanje novina i javno obavještavanje drugim sredstvima u skladu sa zakonom.

Cenzura štampe i drugih vidova javnog obavještavanja je zabranjena.

Sredstva javnog obavještavanja du┼żna su da blagovremeno, istinito i objektivno obavještavaju javnost.

Jam─Źi se pravo na ispravku neistinitog obavještavanja kojim se povre─Ĺuje ne─Źije pravo ili na zakonu zasnovani interes, kao i pravo na naknadu štete nastale po tom osnovu.
______________________
pogledati Amandman XLIII

─îlan 27

Nau─Źno, kulturno i umjetni─Źko stvaranje je slobodno.

Zajam─Źena je zaštita moralnih i imovinskih prava po osnovu nau─Źnog, kulturnog, umjetni─Źkog i drugog intelektualnog stvaralaštva.

─îlan 28

Jam─Źi se sloboda vjeroispovijesti.

Vjerske zajednice su jednake pred zakonom slobodne u vršenju vjerskih poslova i vjerskih obreda, mogu osnivati vjerske škole i izvoditi vjersku nastavu u svim školama svih stepena obrazovanja, baviti se privrednim i drugim djelatnostima, primati poklone, stvarati zadu┼żbine i njima upravljati, u skladu sa zakonom.

Srpska pravoslavna crkva je crkva srpskog naroda i drugih naroda pravoslavne vjere.
______________________
pogledati Amandman LXXII

─îlan 29

Gra─Ĺanin koji je navršio 18 godina ┼żivota ima pravo da bira i da bude biran.

Bira─Źko pravo je opšte i jednako, izbori su neposredni, a glasanje tajno.

Bira─Źko pravo na osnovu ─Źlana 29. sti─Źe se nakon prethodnog prebivališta u odre─Ĺenom mestu u trajanju koje se utvr─Ĺuje zakonom.
______________________
pogledati Amandman LVII

─îlan 30

Gra─Ĺani imaju pravo na mirno okupljanje i javni protest.

Sloboda okupljanja mo┼że se zakonom ograni─Źiti samo radi zaštite bezbjednosti ljudi i imovine.

─îlan 31

Zajam─Źena je sloboda politi─Źkog organizovanja i djelovanja u skladu sa zakonom.

Zabranjeno je politi─Źko organizovanje i djelovanje usmjereno na ugro┼żavanje demokratije, narušavanje integriteta Republike, kršenje Ustavom zajam─Źenih sloboda i prava i raspirivanje nacionalne, rasne ili vjerske mr┼żnje i netrpeljivosti.

─îlan 32

Gra─Ĺani imaju pravo da javno iznose mišljenje o radu dr┼żavnih i drugih organa i organizacija, da im podnose predstavke, peticije i prijedloge i da na njih dobiju odgovor.

Niko ne mo┼że biti pozvan na odgovornost niti trpjeti druge štetne posljedice zbog javno izra┼żenog mišljenja o radu dr┼żavnih organa ili stavova iznesenih u predstavci, peticiji i prijedlogu, osim ako je time u─Źinio krivi─Źno djelo.

─îlan 33

Gra─Ĺani imaju pravo da u─Źestvuju u obavljanju javnih poslova i da pod jednakim uslovima budu primljeni u javnu slu┼żbu.

─îlan 34

Gra─Ĺaninu se garantuje sloboda izra┼żavanja nacionalne pripadnosti i kulture i pravo upotrebe svog jezika i pisma.

Niko nije du┼żan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
______________________
pogledati Amandman LVII

─îlan 35

─îovjek ima pravo na zdravu ┼żivotnu sredinu. Svako je, u skladu sa zakonom, du┼żan da u okviru svojih mogu─çnosti štiti i unapre─Ĺuje ┼żivotnu sredinu.

─îlan 36

Porodica, majka i dijete imaju posebnu zaštitu.

Brak i odnosi u braku i porodici ure─Ĺuju se zakonom.

Pravo je ─Źovjeka da slobodno odlu─Źuje o ra─Ĺanju djece.

Roditelji imaju pravo i du┼żnost da se staraju o podizanju i vaspitanju svoje djece.

Djeca su du┼żna da se staraju o svojim roditeljima kojima je potrebna pomo─ç.

Djeca ro─Ĺena van braka imaju jednaka prava i du┼żnosti kao i djeca ro─Ĺena u braku.

Maloljetnici o kojima se roditelji ne staraju, kao i lica koja nisu u mogu─çnosti da se sama staraju o sebi i zaštiti svojih prava i interesa, imaju posebnu zaštitu.

─îlan 37

Svako ima pravo na zaštitu zdravlja.

Zajam─Źeno je pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Djeca, trudnice i stara lica imaju pravo na zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, a druga lica pod uslovima utvr─Ĺenim zakonom.

─îlan 38

Svako ima pravo na školovanje pod jednakim uslovima.

Osnovno školovanje je obavezno i besplatno.

Svakome je pod jednakim uslovima dostupno srednjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje.

Gra─Ĺani mogu osnivati privatne škole, u skladu sa zakonom.
______________________
pogledati Amandman XLIII

─îlan 39

Svako ima pravo na rad i slobodu rada.

Prinudni rad je zabranjen.

Svako je slobodan u izboru zanimanja i zaposlenja i pod jednakim uslovima mu je dostupno radno mjesto i funkcija.

Zaposlenima mo┼że prestati radni odnos protivno njihovoj volji na na─Źin i pod uslovima koji su utvr─Ĺeni zakonom i kolektivnim ugovorom.

Svako po osnovu rada ima pravo na zaradu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

─îlan 40

Zaposleni imaju pravo na ograni─Źeno radno vrijeme, dnevni i sedmi─Źni odmor, te pla─çeni godišnji odmor i odsustva, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu, u skladu sa zakonom.

Omladina, ┼żene i invalidi imaju posebnu zaštitu.

─îlan 41

Zajam─Źena je sloboda sindikalnog organizovanja i djelovanja.

─îlan 42

Zaposleni imaju pravo na štrajk, pod uslovima utvr─Ĺenim zakonom.

─îlan 43

Pravo zaposlenih i ─Źlanova njihovih porodica na socijalnu sigurnost i socijalno osiguranje ure─Ĺuje se zakonom i kolektivnim ugovorom.

Jam─Źi se, pod uslovima utvr─Ĺenim zakonom, pravo na materijalno obezbje─Ĺenje za vrijeme privremene nezaposlenosti.

Gra─Ĺanima koji su djelimi─Źno sposobni za rad obezbje─Ĺuju se osposobljavanje za odgovaraju─çi posao i uslovi za njihovo zapošljavanje, u skladu sa zakonom.

Republika obezbje─Ĺuje pomo─ç i socijalnu sigurnost gra─Ĺanima koji su nesposobni za rad i nemaju sredstva za izdr┼żavanje.

─îlan 44

Stranci imaju ljudska prava i slobode utvr─Ĺene ustavom i druga prava utvr─Ĺena zakonom i me─Ĺunarodnim ugovorima.
______________________
pogledati Amandman LXXIII

─îlan 45

Svako je du┼żan da se pridr┼żava Ustava i zakona.

Svako je du┼żan da savjesno i odgovorno vrši povjerenu mu javnu funkciju.

─îlan 46

Svako je du┼żan da drugom pru┼żi pomo─ç u nevolji i da u─Źestvuje u otklanjanju opšte opasnosti.

─îlan 47

(brisano)

______________________
pogledati Amandman LVII

─îlan 48

Prava i slobode zajam─Źeni ovim ustavom ne mogu se oduzeti ni ograni─Źiti.

Obezbje─Ĺuje se sudska zaštita sloboda i prava zajam─Źenih ovim ustavom.

Ko se ogriješio o ljudska prava i osnovne slobode zajam─Źene ovim ustavom, li─Źno je odgovoran za to i ne mo┼że se pravdati ni─Źijim nare─Ĺenjem.

─îlan 49

Slobode i prava se ostvaruju, a du┼żnosti ispunjavaju neposredno na osnovu ustava, osim kada je Ustavom predvi─Ĺeno da se uslovi za ostvarivanje pojedinih od njih utvr─Ĺuju zakonom.

Zakonom se mo┼że propisati na─Źin ostvarivanja pojedinih prava i sloboda samo kada je to neophodno za njihovo ostvarivanje.

* * *

U slu─Źaju razli─Źitosti u odredbama o pravima i slobodama izme─Ĺu Ustava Republike Srpske i Ustava Bosne i Hercegovine, primenjuju se one odredbe koje su za pojedinca povoljnije.

Odredbe ─Źlanova 10., 21., 30., 32., 33., 34., 38. i 43. Ustava o pravima i slobodama gra─Ĺana tretiraju se kao odredbe o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i odnose se na sve, a ne samo na gra─Ĺane.

Odredbe ─Źlanova 13., 22., 23., 24., 25., 26., 28. i 30. Ustava o pravima i slobodama ostvariva─çe se u skladu sa odgovaraju─çim odredbama ─Źlanova 8. do 11. Evropske konvencije i zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
______________________
pogledati Amandman LVII

III - EKONOMSKO I SOCIJALNO URE─ÉENjE

─îlan 50

Ekonomsko i socijalno ure─Ĺenje zasniva se na ravnopravnosti svih oblika svojine i slobodnom privre─Ĺivanju, samostalnosti preduze─ça i drugih oblika privre─Ĺivanja u sticanju i raspodjeli dobiti i slobodnom kretanju robe, rada i kapitala u Republici kao jedinstvenom privrednom prostoru.

─îlan 51

Republika mjerama ekonomske i socijalne politike podsti─Źe ekonomski razvoj i pove─çanje socijalnog blagostanja gra─Ĺana.

─îlan 52

Slobodno preduzetništvo mo┼że se zakonom ograni─Źiti radi zaštite interesa Republike, ─Źovjekove okoline, zdravlja i bezbjednosti ljudi.

Zabranjeni su monopoli.

─îlan 53

Republika obezbje─Ĺuje zaštitu potroša─Źa.

─îlan 54

Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.

─îlan 55

Jam─Źi se pravo nasle─Ĺivanja, u skladu sa zakonom.

─îlan 56

Zakonom se mo┼że ograni─Źiti ili oduzeti pravo svojine, uz pravi─Źnu naknadu.

Za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja zakonom se mo┼że ograni─Źiti raspolaganje ili utvrditi poseban na─Źin koriš─çenja dela sredstava pravnih i fizi─Źkih lica.
______________________
pogledati Amandman XXXI

─îlan 57

Strana lica mogu sticati pravo svojine i prava na osnovu ulaganja kapitala. u skladu sa zakonom.

Svojinska i druga prava stranog ulaga─Źa ste─Źena na osnovu ulo┼żenog kapitala, ne mogu se ograni─Źiti ili oduzeti zakonom ili drugim propisom.

Jam─Źi se pravo stranom licu da obavlja privrednu ili drugu delatnost i prava po osnovu poslovanja, pod uslovima koji se ne mogu menjati na njegovu štetu.

Stranom ulaga─Źu jam─Źi se slobodno iznošenje dobiti i ulo┼żenog kapitala iz Republike.

Zakonom se mo┼że, izuzetno, kada to zahteva opšti društveni interes, utvrditi u kojim delatnostima, odnosno podru─Źjima, strano lice ne mo┼że osnovati vlastito preduze─çe.
______________________
pogledati Amandman XLVIII

─îlan 58

Svojinska prava i obaveze nad sredstvima u društvenoj svojini i uslovi pod kojima se ta sredstva prenose u druge oblike svojine ure─Ĺuju se zakonom.

Sredstva u društvenoj i dr┼żavnoj svojini mogu se otu─Ĺivati, po pravilu, samo po tr┼żišnim kriterijima.
______________________
pogledati Amandman XXXI

─îlan 59

Upotreba i iskoriš─çavanje stvari od posebnog kulturnog, nau─Źnog, umjetni─Źkog ili istorijskog zna─Źaja ili od zna─Źaja za zaštitu prirode i ─Źovjekove okoline mogu se na osnovu zakona ograni─Źiti, uz punu naknadu vlasniku.

Zakonom se ure─Ĺuje zaštita, koriš─çenje unapre─Ĺivanje i upravljanje dobrima od opšteg interesa, kao i pla─çanje naknade za koriš─çenje dobara od opšteg interesa i gradskog gra─Ĺevinskog zemljišta.
______________________
pogledati Amandman LXXIV

─îlan 60

Fizi─Źka i pravna lica ostvaruju svojinska prava na nepokretnosti prema njihovoj prirodi i namjeni, u skladu sa zakonom.

Jam─Źi se svojina na poljoprivredno zemljište, a na šume i šumsko zemljište u zakonom utvr─Ĺenim granicama.

─îlan 61

Republika jam─Źi minimum socijalne sigurnosti gra─Ĺana i obezbje─Ĺuje funkcionisanje javnih slu┼żbi, u skladu sa zakonom.

Finansiranje javnih slu┼żbi vrši se preko fondova i bud┼żeta, u skladu sa zakonom.

─îlan 62

Republika i opština bud┼żetom utvr─Ĺuju javne prihode i javne rashode.

Sredstva bud┼żeta su porezi, takse i drugi zakonom utvr─Ĺeni prihodi.

─îlan 63

Obaveza pla─çanja poreza i drugih da┼żbina je opšta i utvr─Ĺuje se prema ekonomskoj snazi obveznika.

─îlan 64

Republika štiti i podsti─Źe:

- racionalno koriš─çenje prirodnih bogatstava u cilju zaštite i poboljšanja kvaliteta ┼żivota i zaštite i obnove ┼żivotne sredine u opštem interesu;

- o─Źuvanje i oboga─çivanje istorijskog, kulturnog i umjetni─Źkog blaga;

- nau─Źnoistra┼żiva─Źki rad;

- štednju u svim njenim oblicima, a posebno štednju koja je usmjerena na privredne aktivnosti i otkup stanova;

- zadruge i zadrugarstvo;

- zanatstvo;

- fizi─Źku kulturu i sport.

─îlan 65

Zaposleni imaju pravo u─Źeš─ça u upravljanju preduze─çem, u skladu sa zakonom.

U upravljanju fondovima i dobrima u dr┼żavnoj svojini zakonom se obezbje─Ĺuje uticaj gra─Ĺana.

IV - PRAVA I DU┼ŻNOSTI REPUBLIKE

─îlan 66

Prava i du┼żnosti Republike vrše Ustavom odre─Ĺeni republi─Źki organi.

Ljudska prava i slobode, jednakost pred zakonom, samostalnost i jednak polo┼żaj preduze─ça i drugih organizacija, ustavni polo┼żaj i prava jedinica lokalne samouprave osnova su i mjera ovlaš─çenja i odgovornosti republi─Źkih organa.

─îlan 67

Republi─Źki organi, u okviru Ustavom utvr─Ĺenih prava i du┼żnosti Republike, utvr─Ĺuju politiku, donose i izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte, vrše zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Organima i organizacijama u opštinama mo┼że se povjeriti izvršavanje zakona i ostalih propisa i opštih akata iz okvira prava i du┼żnosti Republike.

Zakonom se ure─Ĺuje odgovornost za izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata.

─îlan 68

Republika ure─Ĺuje i obezbe─Ĺuje:

1) integritet, ustavni poredak i teritorijalnu celokupnost Republike,

2) bezbednost,

3) mjere iz svoje nadle┼żnosti za slu─Źaj ratnog stanja i vanrednog stanja koje proglase institucije Bosne i Hercegovine, kao i mjere za slu─Źaj vanrednog stanja koje proglase institucije Republike Srpske.

Odredbe ta─Źke 3. ovog ─Źlana se ne odnose na upotrebu vojske i druge mjere iz nadle┼żnosti institucija Bosne i Hercegovine.

4) ustavnost i zakonitost,

5) ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i sloboda,

6) svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, pravni polo┼żaj preduze─ça i drugih organizacija, njihovih udru┼żenja i komora, ekonomske odnose sa inostranstvom koji nisu preneseni na institucije Bosne i Hercegovine, tr┼żište i planiranje,

7) bankarski i poreski sistem,

8) osnovne ciljeve i pravce privrednog, nau─Źnog, tehnološkog, demografskog i socijalnog razvoja, razvoja poljoprivrede i sela, koriš─çenja prostora, politiku i mere za usmeravanje razvoja i robne rezerve,

9) kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica i prikupljanje statisti─Źkih i drugih podataka od opšteg interesa,

10) organizaciju, nadle┼żnosti i rad dr┼żavnih organa,

11) sistem javnih slu┼żbi,

12) radne odnose, zaštitu na radu, zapošljavanje, socijalno osiguranje i druge oblike socijalne zaštite, zdravstvo, bora─Źku i invalidsku zaštitu, brigu o deci i omladini, obrazovanje, kulturu i zaštitu kulturnih dobara, fizi─Źku kulturu,

13) zaštitu ┼żivotne sredine,

14) sistem javnog informisanja,

15) me─Ĺunarodnu saradnju, osim one koja je prenesena institucijama Bosne i Hercegovine,

16) (brisano)

17) finansiranje ostvarivanja prava i du┼żnosti Republike,

18) druge odnose od interesa za Republiku, u skladu sa Ustavom.

Funkcije Republike Srpske utvr─Ĺene Amandmanom XXXII na Ustav, ostvaruju se u skladu sa njenim Ustavom, a u sadr┼żaju i obimu u kojima su one utvr─Ĺene i kao nadle┼żnosti institucija Bosne i Hercegovine, ostvaruju se i u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine.
______________________
pogledati Amandmane XXXII, XLIX, LVIII, LXXV, CVI i CXV

V - ORGANIZACIJA REPUBLIKE

─îlan 69

Dr┼żavna vlast u Republici organizuje se na na─Źelu podjele vlasti.

Ustavotvornu i zakonodavnu vlast ostvaruje Narodna skupština. Zakonodavnu vlast ─çe u Republici Srpskoj vršiti Narodna skupština i Ve─çe naroda. Zakoni i drugi propisi koje izglasa Narodna skupština, a koji se ti─Źu pitanja vitalnog nacionalnog interesa bilo kojeg od konstitutivnih naroda stupaju na snagu tek nakon usvajanja u Ve─çu naroda.

Republiku predstavlja i njeno dr┼żavno jedinstvo izra┼żava predsednik Republike.

Izvršnu vlast vrši Vlada.

Sudska vlast pripada sudovima.

Zaštitu ustavnosti i zakonitosti obezbje─Ĺuje Ustavni sud.

Od ni┼że navedenih funkcija, najviše dve se mogu popuniti iz reda jednog konstitutivnog naroda ili iz reda Ostalih:

1) predsednik Vlade,

2) predsedavaju─çi Narodne skupštine Republike Srpske,

3) predsedavaju─çi Ve─ça naroda,

4) predsednik Vrhovnog suda,

5) predsednik Ustavnog suda,

6) republi─Źki javni tu┼żilac.
______________________
pogledati Amandmane XXXIII i LXXVI

1. Narodna skupština

─îlan 70

Narodna skupština:

1. odlu─Źuje o promjeni Ustava;

2. donosi zakone, druge propise i opšte akte;

3. donosi plan razvoja, prostorni plan, bud┼żet i završni ra─Źun;

4. utvr─Ĺuje teritorijalnu organizaciju Republike;

5. raspisuje republi─Źki referendum;

6. raspisuje republi─Źki javni zajam i odlu─Źuje o zadu┼żenju Republike;

7. raspisuje izbore za narodne poslanike i za predsjednika Republike;

8. bira, imenuje i razrješava funkcionere, u skladu sa Ustavom i zakonom;

9. vrši kontrolu rada Vlade i drugih organa koji su joj odgovorni, u skladu sa Ustavom i zakonom;

10. daje amnestiju;

11. obavlja i druge poslove, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Narodna skupština:

1. bira delegate iz Republike u Ve─çe naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine;

2. ratifikuje sporazume koje Republika zaklju─Źi sa dr┼żavama i me─Ĺunarodnim organizacijama uz pristanak Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Narodna skupština, u skladu sa Ustavom i zakonom, proglašava:

Vanredno stanje za Republiku ili dio Republike u slu─Źaju ugro┼żavanja bezbjednosti, usljed elementarnih nepogoda (poplava, zemljotresa i po┼żara), prirodnih katastrofa, epidemija, povreda ljudskih prava i sloboda i normalnog funkcionisanja ustavnih organa Republike.

Odredbe stava 3. ovog ─Źlana se ne odnose na upotrebu vojske i druge mjere iz nadle┼żnosti institucija Bosne i Hercegovine.

Aktima Narodne skupštine, odnosno aktima predsednika Republike ako Narodna skupština ne mo┼że da se sastane, za vreme ratnog stanja i neposredne ratne opasnosti mogu se, izuzetno, dok to stanje traje, obustaviti pojedine odredbe Ustava koje se odnose na donošene zakona, drugih propisa i opštih akata i preduzimanje mera republi─Źkih organa i na pojedine ljudske slobode i prava, osim sloboda i prava iz dl. 10,11, 13, 14, 15, 17, 18,19, 20, 24. i 25. Ustava, menjati organizacija i ovlaš─çenja izvršnih, upravnih i pravosudnih organa i njihov personalni sastav, kao i teritorijalna organizacija u Republici.

Vitalni nacionalni interesi konstitutivnih naroda su definisani na slede─çi na─Źin:

- ostvarivanje prava konstitutivnih naroda da budu adekvatno zastupljeni u zakonodavnim, izvršnim i pravosudnim organima vlasti;

- identitet jednog konstitutivnog naroda;

- ustavni amandmani;

- organizacija organa javne vlasti;

- jednaka prava konstitutivnih naroda u procesu donošenja odluka;

- obrazovanje, veroispovest, jezik, negovanje kulture, tradicije i kulturno nasle─Ĺe;

- teritorijalna organizacija;

- sistem javnog informisanja;

i druga pitanja koja bi se tretirala kao pitanja od vitalnog nacionalnog interesa ukoliko tako smatra 2/3 jednog od klubova delegata konstitutivnih naroda u Ve─çu naroda.
______________________
pogledati Amandmane XXXIV, XXXV, LIX, LXI, LXXVII i CVII

* * *

a) Procedura za zakone u vezi sa vitalnim interesima kako je definisano u listi iz Amandmana LHHVII.

Zakoni ili drugi propisi ili akti koje izglasa Narodna skupština ─çe se dostaviti i razmatrati od strane Ve─ça naroda ako se isti odnosi na vitalni interes definisan u Amandmanu LXXVII.

Ukoliko više od jednog predsedavaju─çeg ili potpredsedavaju─çeg Ve─ça naroda smatra da zakon spada u pitanja od vitalnog interesa definisana u Amandmanu LXXVII zakon ─çe biti uvršten na dnevni red Ve─ça naroda kao pitanje od vitalnog interesa.

Ako samo jedan predsedavaju─çi ili potpredsedavaju─çi tvrdi da zakon spada u pitanja od vitalnog interesa dvotre─çinska ve─çina odgovaraju─çeg kluba mo┼że proglasiti da je re─Ź o pitanju sa liste vitalnih interesa. U tom slu─Źaju ─çe se slediti procedura opisana u stavu "b" u daljem tekstu.

Predsedavaju─çi i potpredsedavaju─çi moraju doneti odluku u roku od jedne sedmice.

Ukoliko ve─çina svakog kluba koji ima delegate u Ve─çu naroda glasa za takve zakone ili druge propise ili akte, smatra─çe se da su oni usvojeni.

Ukoliko se u Ve─çu naroda postigne saglasnost o amandmanima takav zakon, propis ili akt se ponovo podnosi Narodnoj skupštini na odobravanje.

Ukoliko saglasnost nije mogu─ça u Ve─çu naroda ili ukoliko se na predlog amandmana ne dobije saglasnost formira─çe se zajedni─Źka komisija od predstavnika Narodne skupštine i Ve─ça naroda. Zajedni─Źka komisija je sastavljena na paritetnom osnovu i odluke donosi konsenzusom. Zajedni─Źka komisija usaglašava tekst zakona.

Ukoliko se tekst zakona usaglasi zakon se smatra usvojenim.

Ukoliko se ne postigne saglasnost, zakon ne─çe biti usvojen, te se isti vra─ça predlaga─Źu na novi postupak. U tom slu─Źaju predlaga─Ź ne mo┼że ponovo podneti isti tekst zakona, propisa ili akta.

b) Procedure za zakone koji se odnose na vitalni nacionalni interes ukoliko je odlu─Źeno 2/3 ve─çinom jednog od klubova konstitutivnih naroda u Ve─çu naroda.

U slu─Źaju da 2/3 jednog od klubova konstitutivnih naroda u Ve─çu naroda odlu─Źi da se zakon, akt ili propis odnosi na vitalni interes, zakon ─çe razmatrati Ve─çe naroda.

Ukoliko ve─çina svakog kluba zastupljenog u Ve─çu naroda glasa za taj zakon, drugi propis ili akt, isti se smatra usvojenim.

Ukoliko se Ve─çe naroda usaglasi o amandmanima, zakon, propis ili akt se ponovo dostavlja na odobrenje Narodnoj skupštini.

Ukoliko zajedni─Źka komisija iz ta─Źke a) ne postigne saglasnost, pitanje se prosle─Ĺuje Ustavnom sudu Republike Srpske da donese kona─Źnu odluku da li se predmetni zakon odnosi na vitalni interes jednog od konstitutivnih naroda.

Ve─çe za zaštitu vitalnog interesa pri Ustavnom sudu Republike Srpske odlu─Źuje o prihvatljivosti takvih slu─Źajeva 2/3 ve─çinom u roku od jedne sedmice, a u roku od mesec dana odlu─Źuje o meritumu slu─Źajeva koji se smatraju prihvatljivim.

U slu─Źaju da proceduru prema pokrene 2/3 ve─çina jednog od klubova, potreban je glas najmanje dvojice sudija da bi sud odlu─Źio da se radi o vitalnom interesu.

Ukoliko Sud donese pozitivnu odluku o vitalnom interesu, taj zakon se smatra neusvojenim, te se dokument vra─ça predlaga─Źu koji treba pokrenuti novu proceduru. U tom slu─Źaju predlaga─Ź ne mo┼że ponovo dostaviti isti tekst zakona, propisa ili akta.

U slu─Źaju da Sud odlu─Źi da se predmetni zakon ne odnosi na vitalni interes, smatra se da je zakon usvojen/bi─çe usvojen prostom ve─çinom.
______________________
pogledati Amandman LXXXII

─îlan 71

Narodna skupština ima 83 narodna poslanika.

Izbornim zakonima se utvr─Ĺuju izborne jedinice i sistem podele mandata kojima se obezbe─Ĺuje da sve opštine budu na odgovaraju─çi na─Źin zastupljene u Narodnoj skupštini.

Narodni poslanici se biraju neposredno i tajnim glasanjem.

Izbor i prestanak mandata narodnih poslanika i obrazovanje izbornih jedinica ure─Ĺuje se zakonom.

Najmanje ─Źetiri ─Źlana jednog konstitutivnog naroda ─çe biti zastupljeno u Narodnoj skupštini.

Ni jedan poslanik u Narodnoj skupštini/opštinskoj skupštini ne mo┼że vršiti funkciju delegata u Ve─çu naroda.

Sastav Ve─ça naroda ─çe biti paritetan, tako da svaki konstitutivni narod ima isti broj zastupnika.

Ve─çe naroda ima po osam ─Źlanova iz svakog konstitutivnog naroda i ─Źetiri ─Źlana iz reda Ostalih.

Ostali imaju pravo da ravnopravno u─Źestvuju u postupku ve─çinskog glasanja.

─îlanove Ve─ça naroda bira odgovaraju─çi klub poslanika u Narodnoj skupštini.

U slu─Źaju da broj ─Źlanova jednog kluba delegata u Ve─çu naroda bude ve─çi od broja predstavnika u odgovaraju─çem klubu Narodne skupštine, dodatni broj delegata ─çe birati klub koji ─çe se formirati u tu svrhu iz reda odbornika u skupštinama opština u Republici Srpskoj.
______________________
pogledati Amandmane XXXVI, LII i LXXVIII

Redakcija je ─Źlan 71. Ustava pored ta─Ź. 2. i 3, dopunila i ta─Ź. 4. i 5. Amandmana LHHVIII, imaju─çi u vidu sadr┼żinu pomenutog amandmana.

─îlan 72

Narodni poslanici se biraju na ─Źetiri godine.

Na predlog najmanje 30 narodnih poslanika, Narodna skupština mo┼że, dvotre─çinskom ve─çinom glasova od ukupnog broja poslanika, skratiti svoj mandat.

Za vreme ratnog stanja i neposredne ratne opasnosti mandat Narodne skupštine se produ┼żava dok to stanje traje.

Narodna skupština ne mo┼że skratiti svoj mandat za vreme ratnog stanja i neposredne ratne opasnosti.

U slu─Źaju da Narodna skupština skrati svoj mandat ili bude raspuštena, izbori za novu Narodnu skupštinu moraju se odr┼żati u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o skra─çivanju mandata. Izbore raspisuje predsednik Republike.

Skra─çivanjem mandata Narodne skupštine prestaje i mandat Vlade.

Predsednik Republike mo┼że, pošto sasluša mišljenje predsednika Vlade i predsednika Narodne skupštine, odlu─Źiti da Narodna skupština bude raspuštena.

Mandat ─Źlanova Ve─ça naroda traje ─Źetiri godine.

Skra─çivanjem mandata Narodne skupštine i raspuštanjem Narodne skupštine prestaje i mandat Ve─ça naroda.
______________________
pogledati Amandmane XXXIX, LX i LXXIX

─îlan 73

Poslanici u Narodnoj skupštini i ─Źlanovi Vije─ça naroda ne─çe biti krivi─Źno ili gra─Ĺanski odgovorni za bilo koji postupak izvršen u okviru njihovih du┼żnosti u Narodnoj skupštini, odnosno Vije─çu naroda.
______________________
pogledati Amandmane LXXX i XCIX

─îlan 74

Narodna skupština radi u stalnom zasjedanju.

Sjednice Narodne skupštine saziva i predsjedava im predsjednik Skupštine.

Predsjednik je du┼żan sazvati sjednicu na zahtjev jedne tre─çine narodnih poslanika, predsjednika Republike i Vlade.

─îlan 75

Narodna skupština odlu─Źuje ve─çinom glasova svih narodnih poslanika, ako Ustavom nije predvi─Ĺena posebna ve─çina.
______________________
pogledati Amandman XXXVII

─îlan 76

Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju predsednik Republike, Vlada, svaki narodni poslanik ili najmanje 3.000 bira─Źa.
______________________
pogledati Amandmane XXXVIII i LXXXI

─îlan 77

Narodna skupština mo┼że odlu─Źiti da o pojedinim pitanjima iz svoje nadle┼żnosti odluku donese nakon prethodnog izjašnjavanja gra─Ĺana na referendumu.

─îlan 78

Narodna skupština ure─Ĺuje svoj rad i organizaciju i na─Źin ostvarivanja prava i du┼żnosti poslanika.

─îlan 79

Narodna skupština ima predsjednika i dva do ─Źetiri potpredsjednika koje bira na period od ─Źetiri godine.
______________________
pogledati Amandman CXXII

2. Predsjednik Republike

─îlan 80

Predsjednik Republike:

1. predstavlja Republiku;

2. predla┼że Narodnoj skupštini kandidata za predsjednika Vlade;

3. predla┼że Narodnoj skupštini kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda na predlog Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta;

4. Predsednik Republike ukazom proglašava zakon u roku od sedam dana od dana njegovog usvajanja u Narodnoj skupštini. U tom roku predsednik Republike mo┼że zahtevati od Narodne skupštine da ponovo odlu─Źuje o zakonu. Predsednik Republike je du┼żan da proglasi zakon koji je ponovo usvojen u Narodnoj skupštini.

5. daje pomilovanja;

6. dodjeljuje odlikovanja i priznanja utvr─Ĺena zakonom;

7. obavlja i druge poslove u skladu sa Ustavom.

Predsednik Republike:

1. obavlja, u skladu sa ovim Ustavom i Ustavom Bosne i Hercegovine i zakonom, poslove iz oblasti bezbjednosti i odnosa Republike sa drugim dr┼żavama i me─Ĺunarodnim organizacijama,

2. (brisano)

3. ukazom, na predlog Vlade, postavlja i opoziva ambasadore i šefove misija Republike u inostranstvu i prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,

4. obrazuje savetodavna tela i stru─Źne slu┼żbe za obavljanje poslova iz svoje nadle┼żnosti.

Dva potpredsednika Republike poma┼żu predsjedniku Republike u obavljanju poslova koje im povjeri predsjednik Republike.

Predsednik ima dva potpredsednika iz razli─Źitih konstitutivnih naroda.

Predsednik Republike odre─Ĺuje koji ─çe ga potpredsednik Republike zamenjivati u slu─Źaju privremene spre─Źenosti da obavlja svoje funkcije.
______________________
pogledati Amandmane XL, L, LXXXIII, XCIII, CIV, CVIII i CXVI

─îlan 81

Predsjednik Republike za vrijeme ratnog stanja i vanrednog stanja, kojeg proglase institucije Bosne i Hercegovine, ako Narodna skupština ne mo┼że da se sastane, na prijedlog Vlade ili po sopstvenoj inicijativi i nakon što sasluša mišljenje predsjednika Narodne skupštine, donosi uredbe sa zakonskom snagom i o pitanjima iz nadle┼żnosti Narodne skupštine i imenuje i razrješava funkcionere, koje bira, odnosno imenuje i razrješava Narodna skupština.

Ove uredbe odnosno odluke o imenovanju i razrešenju predsednik Republike podnosi na potvrdu Narodnoj skupštini ─Źim ona bude u mogu─çnosti da se sastane.

Aktima Narodne skupštine, odnosno aktima predsednika Republike ako Narodna skupština ne mo┼że da se sastane, za vreme ratnog stanja koje proglase institucije Bosne i Hercegovine i vanrednog stanja mogu se, izuzetno, dok to stanje traje, obustaviti pojedine odredbe Ustava koje se odnose na donošene zakona, drugih propisa i opštih akata i preduzimanje mera republi─Źkih organa i na pojedine ljudske slobode i prava, osim sloboda i prava iz ─Źl. 10,11, 13, 14, 15, 17, 18,19, 20, 24. i 25. Ustava, menjati organizacija i ovlaš─çenja izvršnih, upravnih i pravosudnih organa i njihov personalni sastav, kao i teritorijalna organizacija u Republici.
______________________
pogledati Amandmane XXXV i CIX

─îlan 82

Predsjednik Republike mo┼że tra┼żiti od Vlade da izlo┼żi stavove o pojedinim pitanjima od zna─Źaja za Republiku, sazvati sjednicu Vlade i staviti na dnevni red pitanje iz njene nadle┼żnosti.

─îlan 83

Na prvim neposrednim izborima bira─çe se samo jedan potpredsednik Republike.

Predsednika i potpredsednike Republike biraju gra─Ĺani neposrednim i tajnim glasanjem na vreme od ─Źetiri godine.

Isto lice mo┼że biti izabrano za predsednika ili potpredsednika Republike najviše dva puta uzastopno.

Predsednik Republike i potpredsednici Republike direktno se biraju sa liste kandidata za predsednika Republike Srpske, tako što je za predsednika izabran kandidat koji ostvari najve─çi broj glasova, a za potpredsednike su izabrani kandidati iz druga dva konstitutivna naroda koji imaju najve─çi broj glasova iza izabranog predsednika Republike.
______________________
pogledati Amandmane XL, L, LXXXIII i XCII

─îlan 84

Predsjednik Republike i potpredsjednici Republike prilikom stupanja na du┼żnost pola┼żu zakletvu pred Narodnom skupštinom.

─îlan 85

U slu─Źaju neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, mandat predsjednika Republike produ┼żava se dok takvo stanje traje, odnosno dok se ne stvore uslovi za izbor predsjednika Republike.

Odredbe ─Źl. 85. do 89. Ustava o predsedniku Republike odnose se i na potpredsednika Republike.
______________________
pogledati Amandmane XL i L

─îlan 86

(brisano)

______________________
pogledati Amandmane XL, L i C

─îlan 87

Predsjedniku Republike prestaje mandat prije isteka vremena na koje je biran u slu─Źaju ostavke ili opoziva.

Odredbe ─Źl. 85. do 89. Ustava o predsedniku Republike odnose se i na potpredsednika Republike.
______________________
pogledati Amandmane XL i L

─îlan 88

Predsjednik Republike je odgovoran gra─Ĺanima i oni ga mogu opozvati istim postupkom po kome su ga i izabrali.

Odredbe ─Źl. 85. do 89. Ustava o predsedniku Republike odnose se i na potpredsednika Republike.
______________________
pogledati Amandmane XL i L

─îlan 89

Postupak predlaganja, izbora i opoziva predsjednika Republike ure─Ĺuje se zakonom.

Odredbe ─Źl. 85. do 89. Ustava o predsedniku Republike odnose se i na potpredsednika Republike.

* * *

Savetodavno telo najviših ustavnih institucija Republike Srpske je Senat.

Senat razmatra litanja od posebnog zna─Źaja za politi─Źki, nacionalni, ekonomski i kulturni razvoj Republike Srpske i najvišim ustavnim institucijama daje mišljenje o pitanjima iz njihove nadle┼żnosti.

Senat ima do 55 ─Źlanova koje imenuje predsednik Republike.

Za ─Źlanove Senata imenuju se istaknute li─Źnosti iz javnog, nau─Źnog i kulturnog ┼żivota.

Sednice Senata saziva i predsedava im predsednik Republike.

Organizacija i na─Źin funkcionisanja Senata ure─Ĺuju se zakonom.
______________________
pogledati Amandmane LIII i CI

3. Vlada i republi─Źka uprava

─îlan 90

Vlada:

1. predla┼że zakone, druge propise i opšte akte;

2. predla┼że plan razvoja, prostorni plan, bud┼żet i završni ra─Źun;

3. obezbje─Ĺuje provo─Ĺenje i izvršava zakone, druge propise i opšte akte;

4. donosi uredbe, odluke i druga akta za izvršavanje zakona;

5. daje mišljenje o predlozima zakona, drugih propisa i opštih akata koje Narodnoj skupštini podnosi drugi predlaga─Ź:

6. utvr─Ĺuje na─Źela za unutrašnju organizaciju ministarstava i drugih republi─Źkih organa uprave i upravnih organizacija, postavlja i razrješava funkcionere u ministarstvima, drugim republi─Źkim organima i upravnim organizacijama;

7. uskla─Ĺuje i usmjerava rad ministarstava i drugih republi─Źkih organa i upravnih organizacija;

8. vrši nadzor nad radom ministarstava i drugih republi─Źkih organa i upravnih organizacija i ukida ili poništava njihove akte koji su u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade;

9. obavlja i druge poslove u skladu sa Ustavom i zakonom.

Vlada odlu─Źuje o obrazovanju predstavništava Republike u inostranstvu.
______________________
pogledati Amandmane XLI i LXII

─îlan 91

Vlada se bira na period od ─Źetiri godine.

Poslije svakog konstituisanja novoizabrane Narodne skupštine bira se nova vlada.

─îlan 92

Vladu sa─Źinjavaju predsjednik, potpredsjednici i ministri.

Narodni poslanik koji je predlo┼żen za predsednika ili potpredsednika Vlade ili ministra ne mo┼że u─Źestvovati u odlu─Źivanju o izboru Vlade, a narodni poslanik koji je izabran na te funkcije ne mo┼że u─Źestvovati u izglasavanju nepoverenja Vladi, u glasanju o svom razrešenju i o izveštaju Vlade ili ministarstva kojim rukovodi.

Predsednik i potpredsednici Vlade ne mogu biti iz reda istog konstitutivnog naroda.

Nakon potpunog sprovo─Ĺenja Aneksa 7. najmanje 15% ─Źlanova Vlade mora biti iz reda jednog konstitutivnog naroda. Najmanje 35% ─Źlanova Vlade mora biti iz dva konstitutivna naroda. Jedan ─Źlan Vlade mora biti iz reda Ostalih.

U prelaznom periodu do potpunog sprovo─Ĺenja Aneksa 7., Vlada Republike Srpske (predsednik Vlade i 16 ministara) sastoji se od osam ministara iz reda srpskog, pet iz reda bošnja─Źkog i tri iz reda hrvatskog naroda. Jednog ministra iz reda Ostalih mo┼że imenovati predsednik Vlade iz kvote najbrojnijeg konstitutivnog naroda.

Vlada ima predsednika Vlade, koji ima dva zamenika iz razli─Źitih konstitutivnih naroda, koji se biraju iz reda ministara.
______________________
pogledati Amandmane XLI i LXXXIV

─îlan 93

Kandidat za predsjednika Vlade izla┼że Narodnoj skupštini program Vlade i predla┼że njen sastav.

Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala ve─çina od ukupnog broja narodnih poslanika.

─îlan 94

Vlada i ─Źlanovi Vlade odgovaraju Narodnoj skupštini.

Narodna skupština mo┼że izglasati nepovjerenje Vladi.

Prijedlog za izglasavanje nepovjerenja Vladi mo┼że podnijeti najmanje 20 narodnih poslanika.

Vlada mo┼że postaviti pitanje svog povjerenja u Narodnoj skupštini.

Predsjednik Vlade mo┼że predlo┼żiti Narodnoj skupštini razrješenje ─Źlana Vlade.

Odluka o razrješenju Vlade ili ─Źlana Vlade smatra se usvojenom ako je za nju glasala ve─çina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Vlada i ─Źlan Vlade mogu Narodnoj skupštini podnijeti ostavku.

Ostavka ili razrješenje predsjednika Vlade povla─Źi ostavku Vlade.

Vlada kojoj je izglasano nepovjerenje, koja je podnijela ostavku ili kojoj je prestao mandat zbog raspuštanja Narodne skupštine, ostaje na du┼żnosti do izbora nove Vlade.

Predsednik Republike predla┼że kandidata za predsednika Vlade uroku od 10 dana od dana usvajanja ostavke, izglasavanja nepoverenja ili prestanka mandata prethodnoj Vladi zbog raspuštanja ili skra─çivanja mandata Narodne skupštine, a nova Vlada mora biti izabrana u roku od 40 dana od dana predlaganja kandidata za predsednika nove Vlade.

Za vreme trajanja mandata Vlade, predsednik Vlade mo┼że, na osnovu mišljenja predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine, vršiti promene u sastavu Vlade, o ─Źemu obaveštava Narodnu skupštinu.

Ako oceni da je došlo do krize u funkcionisanju Vlade, predsednik Republike mo┼że, na inicijativu najmanje 20 poslanika i pošto sasluša mišljenje predsednika Narodne skupštine i predsednika Vlade, zatra┼żiti od predsednika Vlade da podnese ostavku. Ukoliko predsednik Vlade odbije da podnese ostavku, predsednik Republike ga mo┼że razrešiti.

Narodna skupština mo┼że za vreme ratnog stanja i neposredne ratne opasnosti izglasati nepoverenje Vladi ve─çinom glasova na sednici kojoj prisustvuje ve─çina poslanika.
______________________
pogledati Amandman XLI

─îlan 95

(brisano)

______________________
pogledati Amandman CII

─îlan 96

Organizacija i na─Źin rada Vlade ure─Ĺuju se Zakonom.

─îlan 97

Poslove dr┼żavne uprave obavljaju ministarstva i drugi republi─Źki organi uprave.

Ministarstva i drugi republi─Źki organi uprave provode zakone i druge propise i opšte akte Narodne skupštine i Vlade, kao i akte predsjednika Republike, rješavaju u upravnim stvarima, vrše upravni nadzor i obavljaju druge upravne poslove utvr─Ĺene zakonom.

Ministarstva i drugi republi─Źki organi uprave su samostalni u vršenju Ustavom i zakonom odre─Ĺenih nadle┼żnosti.

Odre─Ĺena upravna ovlaš─çenja zakonom se mogu povjeriti preduze─çima i drugim organizacijama.

Konstitutivni narodi i grupa Ostalih ─çe biti proporcionalno zastupljeni u javnim institucijama u Republici Srpskoj.

Kao ustavni princip, takva proporcionalna zastupljenost ─çe se bazirati na popisu iz 1991. godine, dok se Aneks 7. u potpunosti ne sprovede, u skladu sa Zakonom o dr┼żavnoj slu┼żbi Bosne i Hercegovine. Ovaj opšti princip ─çe se precizirati entitetskom zakonima. Ti zakoni ─çe utvrditi konkretne rokove i regulisa─çe gore pomenuti princip u skladu sa regionalnom etni─Źkom strukturom entiteta.

"Javne institucije", kao što je to pomenuto u gornjem tekstu, su ministarstva u Vladi Republike Srpske, opštinski organi vlasti, okru┼żni sudovi u Republici Srpskoj, kao i opštinski sudovi u Republici Srpskoj.
______________________
pogledati Amandman LXXXV

4. Narodna banka

─îlan 98

(brisano)

______________________
pogledati Amandman LXXXVI

5. Slu┼żba za platni promet i finansijsku kontrolu

─îlan 99

(brisano)

______________________
pogledati Amandman LXXXVII

VI - TERITORIJALNA ORGANIZACIJA

─îlan 100

Teritorijalna organizacija Republike ure─Ĺuje se zakonom.

─îlan 101

(brisano)

______________________
pogledati Amandman XXXII

─îlan 102

Opština preko svojih organa u skladu sa zakonom:

1. donosi program razvoja, urbanisti─Źki plan, bud┼żet i završni ra─Źun,

2. ure─Ĺuje i obezbje─Ĺuje obavljanje komunalnih djelatnosti.

3. ure─Ĺuje i obezbje─Ĺuje koriš─çenje gradskog gra─Ĺevinskog zemljišta i poslovnog prostora,

4. stara se o izgradnji, odr┼żavanju i koriš─çenju lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od opštinskog zna─Źaja,

5. stara se o zadovoljavanju potreba gra─Ĺana u kulturi, obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, fizi─Źkoj kulturi, informisanju, zanatstvu, turizmu i ugostiteljstvu, zaštiti ┼żivotne sredine i drugim oblastima,

6. izvršava zakone, druge propise i opšte akte Republike ─Źije izvršavanje je povjereno opštini, obezbje─Ĺuje izvršavanje propisa i opštih akata opštine,

7. obrazuje organe, organizacije i slu┼żbe za potrebe opštine i ure─Ĺuje njihovu organizaciju i poslovanje,

8. obavlja i druge poslove utvr─Ĺene Ustavom, zakonom i statutom opštine.

Sistem lokalne uprave ure─Ĺuje se zakonom.

Zakonom se mo┼że povjeriti vršenje poslova lokalne uprave u gradu.

─îlan 103

Gradu i opštini pripadaju prihodi utvr─Ĺeni zakonom i sredstva za obavljanje povjerenih poslova.

VII - ODBRANA

─îlan 104

Pravo je i du┼żnost svih gra─Ĺana da brane i štite teritoriju i ustavni poredak Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.
______________________
pogledati Amandmane LXIII, CX i CXVII

─îlan 105

(brisano)

______________________
pogledati Amandmane CXI i CXVIII

─îlan 106

(brisano)

______________________
pogledati Amandmane CV, CXII i CXIX

─îlan 107

(brisano)

______________________
pogledati Amandman CXIII

VIII - USTAVNOST I ZAKONITOST

─îlan 108

Zakoni, statuti, drugi propisi i opšti akti moraju biti u saglasnosti sa Ustavom.

Propisi i drugi opšti akti moraju biti u saglasnosti sa zakonom.

─îlan 109

Zakoni, drugi propisi i opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako iz naro─Źito opravdanih razloga nije predvi─Ĺeno da ranije stupe na snagu.

Prije stupanja na snagu, zakoni, drugi propisi i opšti akti dr┼żavnih organa objavljuju se u odgovaraju─çem slu┼żbenom glasilu.

─îlan 110

Zakoni, drugi propisi i opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo.

Samo se zakonom mo┼że odrediti da pojedine njegove odredbe, ako to zahtijeva opšti interes utvr─Ĺen u postupku donošenja zakona, imaju povratno dejstvo.

Ka┼żnjiva djela utvr─Ĺuju se i kazne za njih izri─Źu prema zakonu, odnosno prema drugom propisu, koji je va┼żio u vrijeme izvršenja djela, osim ako je novi zakon, odnosno propis, bla┼żi za u─Źinioca.

─îlan 111

Dr┼żavni organi i organizacije koje vrše javna ovlaš─çenja mogu u pojedina─Źnim stvarima rješavati o pravima i obavezama gra─Ĺana ili primjenjivati mjere prinude i ograni─Źenja, samo u zakonom propisanom postupku u kome je svakome data mogu─çnost da brani svoja prava i interes i da protiv donesenog akta izjavi ┼żalbu, odnosno upotrijebi drugo zakonom predvi─Ĺeno pravno sredstvo.

─îlan 112

Svakome je zajam─Źeno pravo da u postupku pred sudom ili drugim dr┼żavnim organom ili organizacijom koja u vršenju javnih ovlaš─çenja rješava o njegovim pravima i du┼żnostima, upotrebljava svoj jezik i da se upoznaje sa ─Źinjenicama na svom jeziku.

─îlan 113

Protiv pojedina─Źnih akata sudova, upravnih i drugih dr┼żavnih organa, kao i organizacija koje vrše javna ovlaš─çenja, donesenih u prvom stepenu, mo┼że se izjaviti ┼żalba nadle┼żnom organu.

Zakonom se, izuzetno, mo┼że isklju─Źiti ┼żalba, ako je na drugi na─Źin obezbije─Ĺena zaštita prava i zakonitosti.

O zakonitosti kona─Źnih pojedina─Źnih akata, kojima dr┼żavni organi i organizacije koje vrše javna ovlaš─çenja rješavaju o pravima ili obavezama, odlu─Źuje sud u upravnom sporu, ako za odre─Ĺenu stvar nije zakonom predvi─Ĺena druga sudska zaštita.

Samo zakonom se mo┼że, izuzetno, u odre─Ĺenim vrstama upravnih stvari, isklju─Źiti upravni spor.

─îlan 114

Vlada Republike ima pravo da do odluke Ustavnog suda obustavi od izvršenja propis, opšti ili pojedina─Źni akt, za koje smatra da su protivustavni ili protivzakoniti.

Republika ima pravo i du┼żnost da putem republi─Źkih organa neposredno obezbijedi izvršavanje zakona i drugih propisa ukoliko ih organi i organizacije u Republici ne bi izvršavali.

IX - USTAVNI SUD

─îlan 115

Ustavni sud:

1. odlu─Źuje o saglasnosti zakona, drugih propisa i opštih akata sa Ustavom;

2. odlu─Źuje o saglasnosti propisa i opštih akata sa zakonom;

3. rješava sukob nadle┼żnosti izme─Ĺu organa zakonodavne, izvršne i sudske vlasti;

4. rješava sukob nadle┼żnosti izme─Ĺu organa Republike, grada i opštine;

5. odlu─Źuje o saglasnosti programa, statuta i drugih opštih akata politi─Źkih organizacija sa Ustavom i zakonom.

Ustavni sud prati pojave od interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti, obaveštava najviše ustavne organe Republike o stanju i problemima u toj oblasti i daje im mišljenja i predloge za donošenje zakona i preduzimanje drugih mera radi obezbe─Ĺenja ustavnosti i zakonitosti i zaštite sloboda i prava gra─Ĺana, organizacija i zajednica.

Ustavni sud mo┼że ocenjivati ustavnost zakona i ustavnost i zakonitost propisa i opštih akata koji su prestali da va┼że, ako od prestanka va┼żenja do pokretanja postupka nije proteklo više od jedne godine.

Ustavni sud:

1) odlu─Źuje o saglasnosti zakona, drugih propisa i opštih akata Narodne skupštine sa odredbama Ustava o zaštiti vitalnih interesa konstitutivnih naroda.

Ustavni sud odlu─Źuje o pitanjima imuniteta, koja proisti─Źu iz zakona kojima se ure─Ĺuje imunitet u Republici Srpskoj.
______________________
pogledati Amandmane XLII, XLIII, LXXXVIII, CIII i CXXI

─îlan 116

Ustavni sud Republike Srpske ima devet ─Źlanova.

Ve─çe za zaštitu vitalnog interesa Ustavnog suda Republike Srpske osniva se kako bi odlu─Źivalo o pitanjima vitalnog interesa u proceduri opisanoj u Amandmanu LHHHII. Ovo ve─çe razmatra sva pitanja koja su od vitalnog interesa.

Ve─çe za zaštitu vitalnog interesa sastoji se od sedam ─Źlanova, dva iz svakog konstitutivnog naroda i jedan ─Źlan iz reda Ostalih. Sudije bira Narodna skupština Republike Srpske i Ve─çe naroda.
______________________
pogledati Amandmane LXXXVIII, CXX i CXXI

─îlan 117

Sudija Ustavnog suda ne mo┼że vršiti nikakvu drugu javnu funkciju.

Predsednik i sudije Ustavnog suda u┼żivaju imunitet kao i narodni poslanici. O imunitetu odlu─Źuje Ustavni sud.
______________________
pogledati Amandman XLII

─îlan 118

Sudiji Ustavnog suda prestaje funkcija kada to sam zatra┼żi.

Sudija Ustavnog suda se razrešava du┼żnosti kada bude osu─Ĺen za krivi─Źno delo koje ga ─Źini nedostojnim za obavljanje funkcije, kada trajno izgubi sposobnost da obavlja funkciju, kao i iz drugih razloga utvr─Ĺenih Ustavom i zakonom.
______________________
pogledati Amandman XLII

─îlan 119

Odluke Ustavnog suda su opšteobavezne i izvršne na teritoriji Republike.

Izvršenje odluka Ustavnog suda obezbje─Ĺuje Vlada.
______________________
pogledati Amandman LXIV

─îlan 120

Postupak pred Ustavnim sudom, pravno dejstvo njegovih odluka i druga pitanja njegove organizacije i rada ure─Ĺuju se zakonom.

Svako mo┼że dati inicijativu za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.

Postupak pred Ustavnim sudom mogu, bez ograni─Źenja, pokrenuti predsednik Republike, Narodna skupština i Vlada, a ostali organi, organizacije i zajednice pod uslovima utvr─Ĺenim zakonom.

Ustavni sud mo┼że i sam pokrenuti postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.

Kad Ustavni sud utvrdi da zakon nije u saglasnosti sa Ustavom ili da drugi propis ili opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, taj zakon, drugi propisi ili opšti akt prestaje da va┼żi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda.
______________________
pogledati Amandman XLII

X - SUDOVI I JAVNA TU┼ŻILAŠTVA

─îlan 121

Sudsku vlast vrše sudovi.

Sudovi su samostalni i nezavisni i sude na osnovu Ustava i zakona.

Sudovi štite ljudska prava i slobode, utvr─Ĺena prava i interese pravnih subjekata i zakonitosti.

─îlan 121a

Sudstvo je samostalno i nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srpskoj.

Visoki sudski i tu┼żila─Źki savet Republike Srpske obezbe─Ĺuje samostalnost, nezavisnost, nepristrasnost, stru─Źnost i efikasnost sudstva i tu┼żila─Źke funkcije u Republici Srpskoj. Nadle┼żnosti Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta, izme─Ĺu ostalog, uklju─Źuju imenovanje, sprovo─Ĺenje disciplinskog postupka i razrešenje sudija, osim sudija Ustavnog suda Republike Srpske, i obuhvataju i javne tu┼żioce i zamenike javnih tu┼żilaca u Republici Srpskoj. Sastav i dodatne nadle┼żnosti Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta utvr─Ĺuju se zakonom.
______________________
pogledati Amandman XCIV

─îlan 122

Osnivanje, nadle┼żnost, organizacija i postupak pred sudovima utvr─Ĺuju se zakonom.

─îlan 123

Vrhovni sud Republike, kao najviši sud u Republici obezbje─Ĺuje jedinstvenu primjenu zakona.

─îlan 124

Raspravljanje pred sudom je javno.

Javnost se mo┼że isklju─Źiti u slu─Źajevima pred vi─Ĺenim zakonom radi zaštite posebnih interesa Republike, ─Źuvanja tajne, zaštite morala, interesa maloljetnika, privatnog ┼żivota u─Źesnika u postupku i radi zaštite drugih opštih interesa.

─îlan 125

Sud sudi u vije─çu.

Zakonom se ure─Ĺuje u kojim stvarima sudi sudija pojedinac.

U su─Ĺenju u─Źestvuju i sudije porotnici na na─Źin utvr─Ĺen zakonom.

Zakonom se mo┼że propisati da u odre─Ĺenim sudovima i u odre─Ĺenim stvarima u su─Ĺenju u─Źestvuju samo sudije.

─îlan 126

Niko ko u─Źestvuje u su─Ĺenju ne mo┼że biti pozvan na odgovornost u krivi─Źnom ili gra─Ĺanskom postupku za mišljenje izra┼żeno prilikom donošenja sudske odluke, a u postupku pokrenutom zbog krivi─Źnog djela u─Źinjenog u vršenju sudijske funkcije, ne mo┼że biti pritvoren bez odobrenja Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta.
______________________
pogledati Amandman XCV

─îlan 127

Sudije, osim rezervnih sudija, imenuju se do┼żivotno, ukoliko ovim ustavom nije druga─Źije utvr─Ĺeno, osim ako ne podnesu ostavku, ako se ne penzionišu ili ne budu razrešeni s razlogom od strane Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta u skladu sa zakonom. Sudijama isto tako mo┼że izuzetno prestati sudijska funkcija kao rezultat procesa odabira nakon reorganizacije sudova za vreme prelaznog perioda, kako se utvr─Ĺuje zakonom kojim se osniva Visoki sudski i tu┼żila─Źki savet Republike Srpske. Navršenje starosne dobi propisane za obavezan odlazak u penziju za sudije utvr─Ĺuje se zakonom. Uslovi obavljanja funkcije za sudije, uklju─Źuju─çi i imunitet, utvr─Ĺuju se zakonom. Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vreme vršenja sudijske funkcije, osim kao posledica disciplinskog postupka u skladu sa zakonom.

Sudija ne mo┼że vršiti javnu funkciju niti bilo kakav posao koji donosi zaradu a koji su zakonom utvr─Ĺeni kao nespojivi sa sudijskom funkcijom.
______________________
pogledati Amandman XCVI

─îlan 128

Javno tu┼żilaštvo je samostalan dr┼żavni organ koji goni u─Źinioce krivi─Źnih i drugih po zakonu ka┼żnjivih djela i ula┼że pravna sredstva radi zaštite zakonitosti.

Osnivanje, organizacija i nadle┼żnosti javnog tu┼żilaštva ure─Ĺuju se zakonom.

Javno tu┼żilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava i zakona.

─îlan 129

Javni tu┼żioci i zamenici javnih tu┼żilaca imenuju se na period utvr─Ĺen zakonom, osim ako ne podnesu ostavku, ako se ne penzionišu ili ne budu razrešeni s razlogom od strane Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta u skladu sa zakonom. Javnim tu┼żiocima i zamenicima javnih tu┼żilaca mo┼że izuzetno prestati funkcija kao rezultat procesa odabira nakon reorganizacije javnih tu┼żilaštava za vreme prelaznog perioda, kako se utvr─Ĺuje zakonom kojim se osniva Visoki sudski i tu┼żila─Źki savet. Navršenje starosne dobi propisane za obavezan odlazak u penziju za javne tu┼żioce i zamenike javnih tu┼żilaca utvr─Ĺuje se zakonom. Uslovi obavljanja funkcije za javne tu┼żioce i zamenike javnih tu┼żilaca, uklju─Źuju─çi i imunitet, utvr─Ĺuju se zakonom.

Javni tu┼żilac ili zamenik javnog tu┼żioca ne mo┼że obavljati slu┼żbu ili bilo kakav posao koji donosi zaradu a koji su zakonom utvr─Ĺeni kao nespojivi sa njegovom funkcijom.
______________________
pogledati Amandman XCVII

─îlan 130

Sudije, uklju─Źuju─çi i predsednike sudova, javne tu┼żioce i zamenike javnih tu┼żilaca odabira, imenuje, sprovodi disciplinski postupak protiv i razrešava Visoki sudski i tu┼żila─Źki savet u skladu sa zakonom.
______________________
pogledati Amandman XCVIII

─îlan 131

Advokatura je samostalna i nezavisna djelatnost i slu┼żba koja pru┼ża pravnu pomo─ç.

Organizacija i rad advokature ure─Ĺuju se zakonom.

XI - PROMJENA USTAVA

─îlan 132

Prijedlog da se pristupi promjeni Ustava Republike mogu podnijeti predsjednik Republike, Vlada i najmanje 30 poslanika Narodne skupštine.

O prijedlogu da se pristupi promjeni Ustava odlu─Źuje Narodna skupština ve─çinom glasova narodnih poslanika.

─îlan 133

Nacrt akta o promjeni Ustava utvr─Ĺuje Narodna skupština ve─çinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Nacrt akta o promjeni Ustava stavlja se na javnu raspravu.

─îlan 134

Nakon provedene javne rasprave o nacrtu akta o promjeni Ustava, Komisija za ustavna pitanja Narodne skupštine utvr─Ĺuje prijedlog akta o promjeni Ustava.

─îlan 135

O predlogu akta o promeni Ustava odlu─Źuju Narodna skupština i Ve─çe naroda.

Promena Ustava usvojena je ako za nju glasa najmanje dve tre─çine od ukupnog broja narodnih poslanika i ve─çina ─Źlanova Ve─ça naroda iz svakog konstitutivnog naroda i Ostalih.

Ako promjena Ustava ne bude usvojena, prijedlog za promjenu po istom pitanju ne mo┼że se ponoviti prije isteka tri mjeseca od dana kada je prijedlog odbijen.
______________________
pogledati Amandman LXXXIX

─îlan 136

Akt o promjeni Ustava proglašava Narodna skupština.

─îlan 137

Ustav Republike mo┼że se mijenjati ustavnim amandmanima.

U slu─Źaju ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti Narodna skupština mo┼że utvrditi prijedlog promjene Ustava i usvojiti ustavne amandmane na istom zasjedanju (bez otvaranja javne rasprave).

XII - ZAVRŠNE ODREDBE

─îlan 138

(brisano)

______________________
pogledati Amandman XC

* * *

Od datuma usvajanja amandmana na Ustave entiteta, Ustavna komisija Republike Srpske (koju je formirao Visoki predstavnik) ─çe se pridr┼żavati principa sadr┼żanih u ovom dokumentu.

Nakon slede─çih opštinskih izbora kona─Źan na─Źin biranja ─Źlanova u Ve─çu naroda ure─Ĺuje Narodna skupština i Ve─çe naroda.
______________________
pogledati Amandman XCI

─îlan 138a

Kao izuzetak od principa iz ─Źlana 127. ovog ustava, plata i / ili druge naknade sudiji mogu biti umanjeni zakonom donesenim do 10. januara 2006. godine.

Umanjenje iz stava 1. ovog ─Źlana mo┼że se izvršiti samo jednom.

St. 1. i 2. ovog ─Źlana ne mogu se tuma─Źiti tako da je na bilo koji na─Źin ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo umanjenje plata i / ili drugih naknada sudiji zašti─çenih ─Źlanom 127. ovog ustava.
______________________
pogledati Amandman CXIV

─îlan 139

Ovaj ustav stupa na snagu danom njegovog proglašenja.

─îlan 140

Za provo─Ĺenje ovog ustava donije─çe se ustavni zakon.

 

Amandmani XXVI-XLIII
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 28/1994)

Ovi amandmani ─Źine sastavni deo Ustava Republike Srpske i stupaju na snagu danom njihovog proglašenja.

Amandman XXVI

1. Polaze─çi od prirodnog, neotu─Ĺivog i neprenosivog prava srpskog naroda na samoopredeljenje na osnovu koga, kao i svaki slobodan i suveren narod, samostalno odlu─Źuje o svom politi─Źkom i dr┼żavnom statusu i obezbe─Ĺuje svoj ekonomski, socijalni i kulturni razvoj,

poštuju─çi vekovnu borbu srpskog naroda za slobodu i dr┼żavnu samostalnost,

izra┼żavaju─çi odlu─Źnost srpskog naroda da stvori suverenu i demokratsku dr┼żavu, zasnovanu na socijalnoj pravdi, vladavini prava i poštovanju ljudskih prava,

uva┼żavaju─çi demokratsku i trajnu odluku srpskog naroda iz Republike Srpske da se ujedini sa drugim dr┼żavama srpskog naroda,

imaju─çi u vidu spremnost srpskog naroda da se zala┼że za mir i prijateljske odnose me─Ĺu narodima i dr┼żavama,

Narodna skupština Republike Srpske, donosi

2. Ovim amandmanom zamenjuje se Preambula Ustava.

Amandman XXVII

1. Republika Srpska je suverena dr┼żava srpskog naroda. Svi gra─Ĺani Republike su ravnopravni.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se ─Źlan 1. Ustava

Amandman XXVIII

1. Granice Republike utvr─Ĺuju se i menjaju na referendumu ve─çinom od dve tre─çine od ukupnog broja upisanih glasa─Źa.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se stav 2. ─Źlana 2. Ustava.

Amandman XXIX

1. Republika mo┼że stupati u konfederacije i sli─Źne oblike udru┼żivanja sa drugim dr┼żavama. Odluka o tome donosi se na referendumu ve─çinom od dve tre─çine od ukupnog broja upisanih glasa─Źa.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se ─Źlan 4. Ustava.

Amandman XXX

1. Gra─Ĺanin Republike ne mo┼że biti lišen dr┼żavljanstva, prognan ili ekstradiran.

2. Ovim amandmanom dopunjava se ─Źlan 6. Ustava.

Amandman XXXI

1. Za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja zakonom se mo┼że ograni─Źiti raspolaganje ili utvrditi poseban na─Źin koriš─çenja dela sredstava pravnih i fizi─Źkih lica.

2. Sredstva u društvenoj i dr┼żavnoj svojini mogu se otu─Ĺivati, po pravilu, samo po tr┼żišnim kriterijima.

3. Ta─Źkom 1. dopunjuje se ─Źlan 56, a ta─Źkom 2. zamenjuje stav 2. ─Źlana 58. Ustava.

Amandman XXXII

1. Republika ure─Ĺuje i obezbe─Ĺuje:

1) suverenitet, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike,

2) odbranu i bezbednost,

3) mere za slu─Źaj ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja,

4) ustavnost i zakonitost,

5) ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i sloboda,

6) svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, pravni polo┼żaj preduze─ça i drugih organizacija, njihovih udru┼żenja i komora, ekonomske odnose sa inostranstvom, tr┼żište i planiranje,

7) monetarni, bankarski, devizni, carinski i poreski sistem,

8) osnovne ciljeve i pravce privrednog, nau─Źnog, tehnološkog, demografskog i socijalnog razvoja, razvoja poljoprivrede i sela, koriš─çenja prostora, politiku i mere za usmeravanje razvoja i robne rezerve,

9) kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica i prikupljanje statisti─Źkih i drugih podataka od opšteg interesa,

10) organizaciju, nadle┼żnosti i rad dr┼żavnih organa,

11) sistem javnih slu┼żbi,

12) radne odnose, zaštitu na radu, zapošljavanje, socijalno osiguranje i druge oblike socijalne zaštite, zdravstvo, bora─Źku i invalidsku zaštitu, brigu o deci i omladini, obrazovanje, kulturu i zaštitu kulturnih dobara, fizi─Źku kulturu,

13) zaštitu ┼żivotne sredine,

14) sistem javnog informisanja,

15) me─Ĺunarodnu saradnju,

16) saradnju sa srpskim narodom izvan Republike,

17) finansiranje ostvarivanja prava i du┼żnosti Republike,

18) druge odnose od interesa za Republiku, u skladu sa Ustavom.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se ─Źlan 68. i briše ─Źlan 101. Ustava.

Amandman XXXIII

1. Republiku predstavlja i njeno dr┼żavno jedinstvo izra┼żava predsednik Republike.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se stav 3. ─Źlan 69. Ustava.

Amandman XXXIV

1. Narodna skupština:

1) utvr─Ĺuje predlog promene granica i predlog stupanja Republike u konfederacije i sli─Źne oblike udru┼żivanja sa drugim dr┼żavama i odlukom verifikuje rezultate referenduma o tim pitanjima,

2) utvr─Ĺuje osnove spoljne politike i ratifikuje me─Ĺunarodne ugovore i sporazume.

2. Ovim amandmanom dopunjuje se ─Źlan 70. Ustava.

Amandman XXXV

1. Narodna skupština odlu─Źuje o ratu i miru i, u skladu sa zakonom, proglašava:

1) ratno stanje u slu─Źaju oru┼żanog napada na Republiku,

2) neposrednu ratnu opasnost u slu─Źaju postojanja ozbiljne pretnje od izbijanja rata,

3) vanredno stanje za Republiku ili deo Republike u slu─Źaju ugro┼żavanja bezbednosti, ljudskih prava i sloboda i normalnog funkcionisanja ustavnih organa.

2. U slu─Źaju nemogu─çnosti da se Narodna skupština sastane, što se konstatuje na osnovu izjave predsednika Narodne skupštine, ratno stanje ili neposrednu ratnu opasnost proglašava predsednik Republike.

Predsednik Republike za vreme ratnog stanja i neposredne ratne opasnosti, ako Narodna skupština ne mo┼że da se sastane, na predlog Vlade ili po sopstvenoj inicijativi, i nakon što sasluša mišljenje predsednika Narodne skupštine, donosi uredbe sa zakonskom snagom o pitanjima iz nadle┼żnosti Narodne skupštine i imenuje i razrešava funkcionere koje bira odnosno imenuje i razrešava Narodna skupština.

Ove uredbe odnosno odluke o imenovanju i razrešenju predsednik Republike podnosi na potvrdu Narodnoj skupštini ─Źim ona bude u mogu─çnosti da se sastane.

3. Aktima Narodne skupštine, odnosno aktima predsednika Republike ako Narodna skupština ne mo┼że da se sastane, za vreme ratnog stanja i neposredne ratne opasnosti mogu se, izuzetno, dok to stanje traje, obustaviti pojedine odredbe Ustava koje se odnose na donošene zakona, drugih propisa i opštih akata i preduzimanje mera republi─Źkih organa i na pojedine ljudske slobode i prava, osim sloboda i prava iz ─Źl. 10,11, 13, 14, 15, 17, 18,19, 20, 24. i 25. Ustava, menjati organizacija i ovlaš─çenja izvršnih, upravnih i pravosudnih organa i njihov personalni sastav, kao i teritorijalna organizacija u Republici.

4. Ta─Źkom 1. dopunjuje se ─Źlan 70, ta─Źkom 2. zamenjuje stav 2. ─Źlana 81. i ta─Źkom 3. dopunjuju ─Źl. 70. i 81. i briše stav 3. ─Źlana 49, Ustava.

Amandman XXXVI

1. Narodna skupština ima 140 narodnih poslanika.

2. Izbornim zakonima se utvr─Ĺuju izborne jedinice i sistem podele mandata kojima se obezbe─Ĺuje da sve opštine budu na odgovaraju─çi na─Źin zastupljene u Narodnoj skupštini.

3. Ovim amandmanom zamenjuju se st. 1. i 2. ─Źlana 71. Ustava.

Amandman XXXVII

1. Narodna skupština odlu─Źuje ve─çinom glasova svih narodnih poslanika, ako Ustavom nije predvi─Ĺena posebna ve─çina.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se ─Źlan 75. Ustava.

Amandman XXXVIII

1. Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju predsednik Republike, Vlada, svaki narodni poslanik ili najmanje 3.000 bira─Źa.

Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata iz oblasti monetarnog, deviznog i kreditnog sistema ima i Narodna banka.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se ─Źlan 76. Ustava.

Amandman XXXIX

1. Na predlog najmanje 30 narodnih poslanika, Narodna skupština mo┼że, dvotre─çinskom ve─çinom glasova od ukupnog broja poslanika, skratiti svoj mandat.

Za vreme ratnog stanja i neposredne ratne opasnosti mandat Narodne skupštine se produ┼żava dok to stanje traje.

Narodna skupština ne mo┼że skratiti svoj mandat za vreme ratnog stanja i neposredne ratne opasnosti.

U slu─Źaju da Narodna skupština skrati svoj mandat, izbori za novu Narodnu skupštinu moraju se odr┼żati u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o skra─çivanju mandata.

Izbore raspisuje predsednik Republike.

Skra─çivanjem mandata Narodne skupštine prestaje i mandat Vlade.

2. Ovim amandmanom dopunjuje se ─Źlan 72. Ustava.

Amandman XL

1. Predsednik Republike:

1) obavlja, u skladu sa Ustavom i zakonom, poslove iz oblasti odbrane, bezbednosti i odnosa Republike sa drugim dr┼żavama i me─Ĺunarodnim organizacijama,

2) ukazom, na predlog Vlade, postavlja i opoziva ambasadore i šefove misija Republike u inostranstvu i prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,

3) obrazuje savetodavna tela i stru─Źne slu┼żbe za obavljanje poslova iz svoje nadle┼żnosti.

2. Predsednik Republike ukazom proglašava zakon u roku od sedam dana od dana njegovog usvajanja u Narodnoj skupštini. U tom roku predsednik Republike mo┼że zahtevati od Narodne skupštine da ponovo odlu─Źuje o zakonu.

Predsednik Republike je du┼żan da proglasi zakon koji je ponovo usvojen u Narodnoj skupštini.

3. Predsednik Republike odre─Ĺuje koji ─çe ga potpredsednik Republike zamenjivati u slu─Źaju privremene spre─Źenosti da obavlja svoje funkcije.

4. Na prvim neposrednim izborima bira─çe se samo jedan potpredsednik Republike.

5. Predsednika i potpredsednika Republike biraju gra─Ĺani neposrednim i tajnim glasanjem na vreme od pet godina.

Predsednik i potpredsednik Republike biraju se istovremeno, sa iste izborne liste.

Isto lice mo┼że biti izabrano za predsednika ili potpredsednika Republike najviše dva puta uzastopno.

6. Odredbe ─Źl. 85. do 89. Ustava o predsedniku Republike odnose se i na potpredsednika Republike.

7. Ta─Źkom 1. dopunjuje se ─Źlan 80, ta─Źkom 2. zamenjuje ta─Źka 4. stava 1. ─Źlana 80, ta─Źkom 3. zamenjuje stav 3. ─Źlana 80, ta─Ź. 4. i 5. zamenjuje ─Źlan 83. i ta─Źkom 6. dopunjuju ─Źl. 85. do 89. Ustava.

Amandman XLI

1. Vlada odlu─Źuje o obrazovanju diplomatskih, konzularnih i drugih predstavništava Republike u inostranstvu.

2. Narodni poslanik koji je predlo┼żen za predsednika ili potpredsednika Vlade ili ministra ne mo┼że u─Źestvovati u odlu─Źivanju o izboru Vlade, a narodni poslanik koji je izabran na te funkcije ne mo┼że u─Źestvovati u izglasavanju nepoverenja Vladi, u glasanju o svom razrešenju i o izveštaju Vlade ili ministarstva kojim rukovodi.

3. Predsednik Republike predla┼że kandidata za predsednika Vlade uroku od 10 dana od dana usvajanja ostavke, izglasavanja nepoverenja ili prestanka mandata prethodnoj Vladi zbog raspuštanja ili skra─çivanja mandata Narodne skupštine, a nova Vlada mora biti izabrana u roku od 40 dana od dana predlaganja kandidata za predsednika nove Vlade.

4. Za vreme trajanja mandata Vlade, predsednik Vlade mo┼że, na osnovu mišljenja predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine, vršiti promene u sastavu Vlade, o ─Źemu obaveštava Narodnu skupštinu.

5. Ako oceni da je došlo do krize u funkcionisanju Vlade, predsednik Republike mo┼że, na inicijativu najmanje 20 poslanika i pošto sasluša mišljenje predsednika Narodne skupštine i predsednika Vlade, zatra┼żiti od predsednika Vlade da podnese ostavku. Ukoliko predsednik Vlade odbije da podnese ostavku, predsednik Republike ga mo┼że razrešiti.

Narodna skupština mo┼że za vreme ratnog stanja i neposredne ratne opasnosti izglasati nepoverenje Vladi ve─çinom glasova na sednici kojoj prisustvuje ve─çina poslanika.

6. Ta─Źkom 1. dopunjava se ─Źlan 90, ta─Źkom 2. zamenjuje stav 2. ─Źlana 92, a ta─Ź. 3, 4, i 5. dopunjava ─Źlan 94. Ustava.

Amandman XLII

1. Ustavni sud prati pojave od interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti, obaveštava najviše ustavne organe Republike o stanju i problemima u toj oblasti i daje im mišljenja i predloge za donošenje zakona i preduzimanje drugih mera radi obezbe─Ĺenja ustavnosti i zakonitosti i zaštite sloboda i prava gra─Ĺana, organizacija i zajednica.

2. Ustavni sud mo┼że ocenjivati ustavnost zakona i ustavnost i zakonitost propisa i opštih akata koji su prestali da va┼że, ako od prestanka va┼żenja do pokretanja postupka nije proteklo više od jedne godine.

3. Svako mo┼że dati inicijativu za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.

Postupak pred Ustavnim sudom mogu, bez ograni─Źenja, pokrenuti predsednik Republike, Narodna skupština i Vlada, a ostali organi, organizacije i zajednice pod uslovima utvr─Ĺenim zakonom.

Ustavni sud mo┼że i sam pokrenuti postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.

4. Kad Ustavni sud utvrdi da zakon nije u saglasnosti sa Ustavom ili da drugi propis ili opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, taj zakon, drugi propisi ili opšti akt prestaje da va┼żi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda.

5. Predsednik i sudije Ustavnog suda u┼żivaju imunitet kao i narodni poslanici. O imunitetu odlu─Źuje Ustavni sud,

6. Sudija Ustavnog suda se razrešava du┼żnosti kada bude osu─Ĺen za krivi─Źno delo koje ga ─Źini nedostojnim za obavljanje funkcije, kada trajno izgubi sposobnost da obavlja funkciju, kao i iz drugih razloga utvr─Ĺenih Ustavom i zakonom.

7. Ta─Źkama 1. ─Źl 2. dopunjava se ─Źlan 115, ta─Ź. 3. i 4. dopunjava ─Źlan 120, ta─Źkom 5. zamenjuje stav 2. ─Źlana 117. i ta─Źkom 6. zamenjuje stav 2. ─Źlana 118. Ustava.

Amandman XLIII

1. U ─Źlanu 26. stav 2. Ustava re─Ź "neovisnih" zamenjuje se re─Źju "novinskih".

2. U ─Źlanu 38. stav 4, Ustava re─Źi: "i u─Źilišta " brišu se.

3. U ─Źlanu 115. stav 1. ta─Źka 4. Ustava re─Ź "oblasti" briše se.

 

Amandmani XLIV-LI
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 8/1996)

Ovi amandmani ─Źine sastavni deo Ustava Republike Srpske i stupaju na snagu danom njihovog proglašenja.

Amandman XLIV

1. Republika Srpska je dr┼żava srpskog naroda i svih njenih gra─Ĺana.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se Amandman XXVII na Ustav.

Amandman XLV

1. Teritorija Republike je jedinstvena, nedeljiva i neotu─Ĺiva.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se stav 1. ─Źlana 2. Ustava.

Amandman XLVI

1. Republika je suverena u svim pitanjima, osim onih koja su, u zajedni─Źkom interesu, Ustavom Bosne i Hercegovine utvr─Ĺena kao nadle┼żnosti njenih institucija.

2. Republika mo┼że da uspostavlja specijalne paralelne odnose sa Saveznom Republikom Jugoslavijom i njenim republikama ─Źlanicama.

3. Ovim amandmanom zamenjuje se ─Źlan 3. Ustava i Amandman HHIH na Ustav.

Amandman XLVII

1. Gra─Ĺani Republike imaju dr┼żavljanstvo Republike Srpske.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se stav 1. ─Źlana 6. Ustava.

Amandman XLVIII

1. Strana lica mogu sticati pravo svojine i prava na osnovu ulaganja kapitala. u skladu sa zakonom.

2. Svojinska i druga prava stranog ulaga─Źa ste─Źena na osnovu ulo┼żenog kapitala, ne mogu se ograni─Źiti ili oduzeti zakonom ili drugim propisom.

3. Jam─Źi se pravo stranom licu da obavlja privrednu ili drugu delatnost i prava po osnovu poslovanja, pod uslovima koji se ne mogu menjati na njegovu štetu.

4. Stranom ulaga─Źu jam─Źi se slobodno iznošenje dobiti i ulo┼żenog kapitala iz Republike.

5. Zakonom se mo┼że, izuzetno, kada to zahteva opšti društveni interes, utvrditi u kojim delatnostima, odnosno podru─Źjima, strano lice ne mo┼że osnovati vlastito preduze─çe.

6. Ovim amandmanom zamenjuje se ─Źlan 57. Ustava.

Amandman XLIX

1. Funkcije Republike Srpske utvr─Ĺene Amandmanom XXXII na Ustav, ostvaruju se u skladu sa njenim Ustavom, a u sadr┼żaju i obimu u kojima su one utvr─Ĺene i kao nadle┼żnosti institucija Bosne i Hercegovine, ostvaruju se i u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine.

2. Ovim amandmanom dopunjava se Amandman XXXII na Ustav.

Amandman L

1. Predsednik Republike ukazom, na predlog Vlade, postavlja i opoziva šefove predstavništava Republike Srpske u inostranstvu i predla┼że ambasadore i druge me─Ĺunarodne predstavnike Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se podta─Źka 2) ta─Źke 1. Amandmana XI, na Ustav.

Amandman LI

1. Kada se aktima institucija Bosne i Hercegovine ili aktima Federacije Bosne i Hercegovine. protivno Ustavu Republike Srpske i Ustavu Bosne i Hercegovine, narušava ravnopravnost Republike Srpske ili se na drugi na─Źin ugro┼żavaju njena prava i zakoniti interesi, a pri tome nije obezbe─Ĺena njihova zaštita, organi Republike donose akte i preduzimaju mere radi zaštite prava i interesa Republike.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se ─Źlan 138. Ustava.

 

Amandman LII
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 13/1996 i 15/1996 - ispr.)

1. Narodna skupština ima 83 narodna poslanika.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se ta─Źka 1. Amandmana XXXVI.

Ovaj amandman ─Źini sastavni deo Ustava, a stupa na snagu danom proglašenja.

 

Amandman LIII
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 16/1996)

1. Savetodavno telo najviših ustavnih institucija Republike Srpske je Senat.

Senat razmatra litanja od posebnog zna─Źaja za politi─Źki, nacionalni, ekonomski i kulturni razvoj Republike Srpske i najvišim ustavnim institucijama daje mišljenje o pitanjima iz njihove nadle┼żnosti.

2. Senat ima do 55 ─Źlanova koje imenuje predsednik Republike.

Za ─Źlanove Senata imenuju se istaknute li─Źnosti iz javnog, nau─Źnog i kulturnog ┼żivota.

─îlanovi Senata u┼żivaju imunitet kao i narodni poslanici.

Sednice Senata saziva i predsedava im predsednik Republike.

Organizacija i na─Źin funkcionisanja Senata ure─Ĺuju se zakonom.

3. Ovim Amandmanom dopunjavaju se odredbe Ustava o predsedniku Republike.

Ovaj Amandman ─Źini sastavni deo Ustava Republike Srpske i stupa na snagu danom njegovog proglašenja.

 

Amandmani LIV-LXV
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 21/1996)

Ovi amandmani ─Źine sastavni deo Ustava Republike Srpske i stupaju na snagu danom njihovog proglašenja.

Amandman LIV

1. U Preambuli Ustava tre─ça i ─Źetvrta alineja se zamenjuju novim alinejama koje glase:

- "izra┼żavaju─çi odlu─Źnost srpskog naroda da stvori svoju demokratsku dr┼żavu zasnovanu na socijalnoj pravdi, vladavini prava, poštovanju ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti;

- u ┼żelji da obezbedi opšte blagostanje i privredni razvoj putem zaštite privatne svojine i unapre─Ĺenja tr┼żišne privrede;

- uva┼żavaju─çi prirodno i demokratsko pravo, volju i odlu─Źnost srpskog naroda iz Republike Srpske da svoju dr┼żavu svestrano i tesno povezuje sa drugim dr┼żavama srpskog naroda".

Amandman LV

1. Sporazum o promeni granica izme─Ĺu Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine mo┼że se izneti na potvrdu putem referenduma u Republici.

2. Ovim amandmanom se zamenjuje Amandman XXVIII i dopunjava Amandman HLV na Ustav.

Amandman LVI

1. Republici pripadaju sve dr┼żavne funkcije i nadle┼żnosti osim onih koje su Ustavom Bosne i Hercegovine izri─Źito prenesene na njene institucije.

2. Republika mo┼że, shodno Ustavu Bosne i Hercegovine, da uspostavlja specijalne paralelne odnose sa Saveznom Republikom Jugoslavijom i njenim republikama ─Źlanicama.

3. Ovim amandmanom zamenjuje se Amandman HLVI na Ustav.

Amandman LVII

1. U slu─Źaju razli─Źitosti u odredbama o pravima i slobodama izme─Ĺu Ustava Republike Srpske i Ustava Bosne i Hercegovine, primenjuju se one odredbe koje su za pojedinca povoljnije.

2. Odredbe ─Źlanova 10., 21., 30., 32., 33., 34., 38. i 43. Ustava o pravima i slobodama gra─Ĺana tretiraju se kao odredbe o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i odnose se na sve, a ne samo na gra─Ĺane.

3. Odredbe ─Źlanova 13., 22., 23., 24., 25., 26., 28. i 30. Ustava o pravima i slobodama ostvariva─çe se u skladu sa odgovaraju─çim odredbama ─Źlanova 8. do 11. Evropske konvencije i zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

4. U ─Źlanu 22. Ustava re─Źi "i Jugoslavije" se brišu.

5. Bira─Źko pravo na osnovu ─Źlana 29. sti─Źe se nakon prethodnog prebivališta u odre─Ĺenom mestu u trajanju koje se utvr─Ĺuje zakonom.

6. Stav Z. ─Źlana 34. Ustava se briše.

7. ─îlan 47. Ustava se briše.

8. Stav 2. ─Źlana 48. Ustava se briše.

9. Ta─Źkama 1. do 3. dopunjava se poglavlje Ustava o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, a ta─Źkama 4. do 8. stavljaju se van snage, menjaju ili dopunjavaju odredbe Ustava navedene u tim ta─Źkama.

Amandman LVIII

1. U podta─Źci 1) Amandmana HHHII re─Źi "suverenost, nezavisnost" zamenjuje se re─Źima "integritet, ustavni poredak".

2. U podta─Źci 6) istog Amandmana iza re─Źi "ekonomske odnose sa inostranstvom" dodaju se re─Źi "koji nisu preneseni na institucije Bosne i Hercegovine".

3. U podta─Źci 7) istog Amandmana re─Źi "monetarni", "devizni" i "carinski" se brišu.

4. U podta─Źci 15) istog Amandmana dodaju se re─Źi "osim one koja je prenesena institucijama Bosne i Hercegovine".

5. Ovim amandmanom stavlja se van snage Amandman XXIX i menjaju odnosno dopunjavaju navedene odredbe Amandmana XXXII na Ustav.

Amandman LIX

1. Narodna skupština:

1. bira delegate iz Republike u Ve─çe naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine;

2. ratifikuje sporazume koje Republika zaklju─Źi sa dr┼żavama i me─Ĺunarodnim organizacijama uz pristanak Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

2. Ovim amandmanom se dopunjava ─Źlan 70. Ustava i zamenjuje Amandman XXXIV na U stav.

Amandman LX

1. Predsednik Republike mo┼że, pošto sasluša mišljenje predsednika Vlade i predsednika Narodne skupštine, odlu─Źiti da Narodna skupština bude raspuštena.

2. U stavu 4. ta─Źka 1. Amandmana HHHIH iza re─Źi "skrati svoj mandat" dodaju se re─Źi "ili bude raspuštena".

3. Ovim amandmanom dopunjava se Amandman HHHIH na Ustav.

Amandman LXI

1. U ta─Źci 1. Amandmana XXXV re─Źi "odlu─Źuje o ratu i miru" se brišu.

2. Ovim amandmanom se menja Amandman XXXV na Ustav.

Amandman LXII

1. U ta─Źci 1. re─Źi "diplomatskih, konzularnih i drugih" se brišu.

2. Ovim amandmanom menja se Amandman LXI na Ustav.

Amandman LXIII

1. U stavu 1. ─Źlana 104. Ustava re─Źi "suverenost" i "nezavisnost" se brišu.

2. Ovim amandmanom menja se ─Źlan 104. Ustava.

Amandman LXIV

1. U stavu 1. ─Źlana119. iza re─Źi "izvršne" dodaju se re─Źi "na teritoriji Republike".

2. Ovim amandmanom dopunjava se ─Źlan 119. Ustava,

Amandman LXV

1. U Amandmanu LI iza re─Źi "organi Republike" dodaju se re─Źi "privremeno do odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, a u slu─Źajevima kada mogu nastupiti neotklonjive štetne posledice".

2. Ovim amandmanom dopunjava se Amandman LI na Ustav.

 

Amandmani LXVI-XCII
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 21/2002, 26/2002 - ispr. i 30/2002 - ispr.)

Amandman LXVI

1. Poštuju─çi volju svojih konstitutivnih naroda i gra─Ĺana da obrazuju i o─Źuvaju Republiku Srpsku i da ustavno ure─Ĺenje Republike utemelje na poštovanju ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti, nacionalnoj ravnopravnosti, demokratskim institucijama, vladavini prava, socijalnoj pravdi, pluralisti─Źkom društvu, garantovanju i zaštiti ljudskih sloboda i prava kao i prava manjinskih grupa u skladu sa me─Ĺunarodnim standardima, zabrani diskriminacije i uva┼żavanju pravila tr┼żišne ekonomije;

u ┼żelji da obezbedi mir, toleranciju i opšte blagostanje;

u nameri da doprinese razvoju prijateljskih odnosa me─Ĺu narodima i dr┼żavama;

izra┼żavaju─çi opredeljenost Republike Srpske za potpuno poštovanje i dosledno primenjivanje Opšteg okvirnog sporazuma o miru za Bosnu i Hercegovinu, kojim se nedvosmisleno prihvata, potvr─Ĺuje i garantuje ustavno-pravni polo┼żaj Republike Srpske, kao jednog od dva entiteta u sastavu Bosne i Hercegovine,

Narodna skupština Republike Srpske donosi

2. Ovim amandmanom zamenjuje se Amandman HHVI i Amandman LIV na Ustav.

Amandman LXVII

1. Republika Srpska je jedinstven i nedeljiv ustavno-pravni entitet.

Republika Srpska samostalno obavlja svoje ustavotvorne, zakonodavne, izvršne i sudske funkcije.

Republika Srpska je jedan od dva ravnopravna entiteta u Bosni i Hercegovini.

Srbi, Bošnjaci i Hrvati, kao konstitutivni narodi, Ostali i gra─Ĺani, ravnopravno i bez diskriminacije u─Źestvuju u vršenju vlasti u Republici Srpskoj.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se Amandman XLIV na Ustav.

Amandman LXVIII

1. U ta─Źki 1. Amandmana LV re─Ź "granica" zamenjuje se re─Źima "me─Ĺuentitetska linija razgrani─Źenja".

2. Ovim amandmanom menja se Amandman LV na Ustav.

Amandman LXIX

1. U alineji 2. ─Źlana 5. Ustava iza re─Źi "obezbe─Ĺivanju nacionalnih ravnopravnosti" dodaju se re─Źi "i zaštiti vitalnih interesa konstitutivnih naroda".

2. Ovim amandmanom dopunjava se ─Źlan 5. Ustava.

Amandman LXX

1. Gra─Ĺanin Republike Srpske ne mo┼że biti lišen dr┼żavljanstva.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se Amandman HHH na Ustav.

Amandman LXXI

1. Slu┼żbeni jezici Republike Srpske su: jezik srpskog naroda, jezik bošnja─Źkog naroda i jezik hrvatskog naroda. Slu┼żbena pisma su ─çirilica i latinica.

2. Ovim amandmanom zamenjuje se stav 1. ─Źlana 7. Ustava.

Tekst ovog amandmana utvr─Ĺen je Odlukom Visokog predstavnika broj: 150/02.

Amandman LXXII

1. Stav 4. ─Źlana 28. Ustava briše se.

2. Ovim amandmanom stavlja se van snage navedena odredba Ustava.

Amandman LXXIII

1. Stav 2. ─Źlana 44. Ustava briše se.

2. Ovim amandmanom stavlja se van snage navedena odredba Ustava.

Amandman LXXIV

1. St. 1, 2. i 3. ─Źlana 59. Ustava brišu se.

2. Ovim amandmanom stavlja se van snage navedena odredba Ustava.

Amandman LXXV

1. Ta─Źka 16. ─Źlana 68. Ustava briše se.

2. Ovim amandmanom stavlja se van snage navedena odredba Ustava.

Amandman LXXVI

1. Zakonodavnu vlast ─çe u Republici Srpskoj vršiti Narodna skupština i Ve─çe naroda. Zakoni i drugi propisi koje izglasa Narodna skupština, a koji se ti─Źu pitanja vitalnog nacionalnog interesa bilo kojeg od konstitutivnih naroda stupaju na snagu tek nakon usvajanja u Ve─çu naroda.

2. Od ni┼że navedenih funkcija, najviše dve se mogu popuniti iz reda jednog konstitutivnog naroda ili iz reda Ostalih:

1) predsednik Vlade,

2) predsedavaju─çi Narodne skupštine Republike Srpske,

3) predsedavaju─çi Ve─ça naroda,

4) predsednik Vrhovnog suda,

5) predsednik Ustavnog suda,

6) republi─Źki javni tu┼żilac.

3. Ta─Źkom 1. dopunjava se stav 2. ─Źlana 69. Ustava, a ta─Źkom 2. dopunjava se ─Źlan 69. Ustava.

Amandman LXXVII

Vitalni nacionalni interesi konstitutivnih naroda su definisani na slede─çi na─Źin:

- ostvarivanje prava konstitutivnih naroda da budu adekvatno zastupljeni u zakonodavnim, izvršnim i pravosudnim organima vlasti;

- identitet jednog konstitutivnog naroda;

- ustavni amandmani;

- organizacija organa javne vlasti;

- jednaka prava konstitutivnih naroda u procesu donošenja odluka;

- obrazovanje, veroispovest, jezik, negovanje kulture, tradicije i kulturno nasle─Ĺe;

- teritorijalna organizacija;

- sistem javnog informisanja;

i druga pitanja koja bi se tretirala kao pitanja od vitalnog nacionalnog interesa ukoliko tako smatra 2/3 jednog od klubova delegata konstitutivnih naroda u Ve─çu naroda.

3. Ovim amandmanom dopunjava se ─Źlan 70. Ustava.

Amandman LXXVIII

1. Najmanje ─Źetiri ─Źlana jednog konstitutivnog naroda ─çe biti zastupljeno u Narodnoj skupštini.

2. Ni jedan poslanik u Narodnoj skupštini/opštinskoj skupštini ne mo┼że vršiti funkciju delegata u Ve─çu naroda.

3. Sastav Ve─ça naroda ─çe biti paritetan, tako da svaki konstitutivni narod ima isti broj zastupnika.

Ve─çe naroda ima po osam ─Źlanova iz svakog konstitutivnog naroda i ─Źetiri ─Źlana iz reda Ostalih.

4. Ostali imaju pravo da ravnopravno u─Źestvuju u postupku ve─çinskog glasanja.

5. ─îlanove Ve─ça naroda bira odgovaraju─çi klub poslanika u Narodnoj skupštini.

U slu─Źaju da broj ─Źlanova jednog kluba delegata u Ve─çu naroda bude ve─çi od broja predstavnika u odgovaraju─çem klubu Narodne skupštine, dodatni broj delegata ─çe birati klub koji ─çe se formirati u tu svrhu iz reda odbornika u skupštinama opština u Republici Srpskoj.

6. Ta─Źkom 1. ovog amandmana dopunjuje se Amandman LII na Ustav, a ta─Ź. 2. i 3. dopunjava se ─Źlan 71. Ustava.

Amandman LXXIX

1. Mandat ─Źlanova Ve─ça naroda traje ─Źetiri godine.

Skra─çivanjem mandata Narodne skupštine i raspuštanjem Narodne skupštine prestaje i mandat Ve─ça naroda.

2. Ovim amandmanom dopunjava se ─Źlan 72. Ustava.

Amandman LXXX

1. ─îlan Ve─ça naroda u┼żiva imunitet kao i narodni poslanik.

2. Ovim amandmanom dopunjava se ─Źlan 73. Ustava.

Amandman LXXXI

1. Stav 2. ─Źlana 76. Ustava briše se.

2. Ovim amandmanom stavlja se van snage navedena odredba Ustava.

Amandman LXXXII

a) Procedura za zakone u vezi sa vitalnim interesima kako je definisano u listi iz Amandmana LHHVII.

Zakoni ili drugi propisi ili akti koje izglasa Narodna skupština ─çe se dostaviti i razmatrati od strane Ve─ça naroda ako se isti odnosi na vitalni interes definisan u Amandmanu LXXVII.

Ukoliko više od jednog predsedavaju─çeg ili potpredsedavaju─çeg Ve─ça naroda smatra da zakon spada u pitanja od vitalnog interesa definisana u Amandmanu LXXVII zakon ─çe biti uvršten na dnevni red Ve─ça naroda kao pitanje od vitalnog interesa.

Ako samo jedan predsedavaju─çi ili potpredsedavaju─çi tvrdi da zakon spada u pitanja od vitalnog interesa dvotre─çinska ve─çina odgovaraju─çeg kluba mo┼że proglasiti da je re─Ź o pitanju sa liste vitalnih interesa. U tom slu─Źaju ─çe se slediti procedura opisana u stavu "b" u daljem tekstu.

Predsedavaju─çi i potpredsedavaju─çi moraju doneti odluku u roku od jedne sedmice.

Ukoliko ve─çina svakog kluba koji ima delegate u Ve─çu naroda glasa za takve zakone ili druge propise ili akte, smatra─çe se da su oni usvojeni.

Ukoliko se u Ve─çu naroda postigne saglasnost o amandmanima takav zakon, propis ili akt se ponovo podnosi Narodnoj skupštini na odobravanje.

Ukoliko saglasnost nije mogu─ça u Ve─çu naroda ili ukoliko se na predlog amandmana ne dobije saglasnost formira─çe se zajedni─Źka komisija od predstavnika Narodne skupštine i Ve─ça naroda. Zajedni─Źka komisija je sastavljena na paritetnom osnovu i odluke donosi konsenzusom. Zajedni─Źka komisija usaglašava tekst zakona.

Ukoliko se tekst zakona usaglasi zakon se smatra usvojenim.

Ukoliko se ne postigne saglasnost, zakon ne─çe biti usvojen, te se isti vra─ça predlaga─Źu na novi postupak. U tom slu─Źaju predlaga─Ź ne mo┼że ponovo podneti isti tekst zakona, propisa ili akta.

b) Procedure za zakone koji se odnose na vitalni nacionalni interes ukoliko je odlu─Źeno 2/3 ve─çinom jednog od klubova konstitutivnih naroda u Ve─çu naroda.

U slu─Źaju da 2/3 jednog od klubova konstitutivnih naroda u Ve─çu naroda odlu─Źi da se zakon, akt ili propis odnosi na vitalni interes, zakon ─çe razmatrati Ve─çe naroda.

Ukoliko ve─çina svakog kluba zastupljenog u Ve─çu naroda glasa za taj zakon, drugi propis ili akt, isti se smatra usvojenim.

Ukoliko se Ve─çe naroda usaglasi o amandmanima, zakon, propis ili akt se ponovo dostavlja na odobrenje Narodnoj skupštini.

Ukoliko zajedni─Źka komisija iz ta─Źke a) ne postigne saglasnost, pitanje se prosle─Ĺuje Ustavnom sudu Republike Srpske da donese kona─Źnu odluku da li se predmetni zakon odnosi na vitalni interes jednog od konstitutivnih naroda.

Ve─çe za zaštitu vitalnog interesa pri Ustavnom sudu Republike Srpske odlu─Źuje o prihvatljivosti takvih slu─Źajeva 2/3 ve─çinom u roku od jedne sedmice, a u roku od mesec dana odlu─Źuje o meritumu slu─Źajeva koji se smatraju prihvatljivim.

U slu─Źaju da proceduru prema pokrene 2/3 ve─çina jednog od klubova, potreban je glas najmanje dvojice sudija da bi sud odlu─Źio da se radi o vitalnom interesu.

Ukoliko Sud donese pozitivnu odluku o vitalnom interesu, taj zakon se smatra neusvojenim, te se dokument vra─ça predlaga─Źu koji treba pokrenuti novu proceduru. U tom slu─Źaju predlaga─Ź ne mo┼że ponovo dostaviti isti tekst zakona, propisa ili akta.

U slu─Źaju da Sud odlu─Źi da se predmetni zakon ne odnosi na vitalni interes, smatra se da je zakon usvojen/bi─çe usvojen prostom ve─çinom.

________
Bodovani tekst je izmenjen Odlukom Visokog predstavnika broj: 150/02.

Amandman LXXXIII

1. U stavu 2. ─Źlana 80. Ustava re─Ź "Potpredsednici" zamenjuje se re─Źima "Dva potpredsednika Republike".

Predsednik ima dva potpredsednika iz razli─Źitih konstitutivnih naroda.

2. U ta─Źki 5. Amandmana HL, na Ustav re─Źi "i potpredsednika" zamenjuju se re─Źima "i potpredsednike".

3. Stav 2. ta─Źke 5. Amandmana HL, na Ustav briše se.

4. Predsednik Republike i potpredsednici Republike direktno se biraju sa liste kandidata za predsednika Republike Srpske, tako što je za predsednika izabran kandidat koji ostvari najve─çi broj glasova, a za potpredsednike su izabrani kandidati iz druga dva konstitutivna naroda koji imaju najve─çi broj glasova iza izabranog predsednika Republike.

5. Ta─Źkom 1. dopunjava se ─Źlan 80. Ustava i ta─Źkama 2. i 3. menja se Amandman HL, na Ustav. Ta─Źkom 4. dopunjuje se ta─Źka 5. Amandmana HL, na Ustav.

Amandman LXXXIV

1. Predsednik i potpredsednici Vlade ne mogu biti iz reda istog konstitutivnog naroda.

Nakon potpunog sprovo─Ĺenja Aneksa 7. najmanje 15% ─Źlanova Vlade mora biti iz reda jednog konstitutivnog naroda. Najmanje 35% ─Źlanova Vlade mora biti iz dva konstitutivna naroda. Jedan ─Źlan Vlade mora biti iz reda Ostalih.

U prelaznom periodu do potpunog sprovo─Ĺenja Aneksa 7., Vlada Republike Srpske (predsednik Vlade i 16 ministara) sastoji se od osam ministara iz reda srpskog, pet iz reda bošnja─Źkog i tri iz reda hrvatskog naroda. Jednog ministra iz reda Ostalih mo┼że imenovati predsednik Vlade iz kvote najbrojnijeg konstitutivnog naroda.

Vlada ima predsednika Vlade, koji ima dva zamenika iz razli─Źitih konstitutivnih naroda, koji se biraju iz reda ministara.

2. Ovim amandmanom dopunjava se ─Źlan 92. Ustava.

Amandman LXXXV

Konstitutivni narodi i grupa Ostalih ─çe biti proporcionalno zastupljeni u javnim institucijama u Republici Srpskoj.

Kao ustavni princip, takva proporcionalna zastupljenost ─çe se bazirati na popisu iz 1991. godine, dok se Aneks 7. u potpunosti ne sprovede, u skladu sa Zakonom o dr┼żavnoj slu┼żbi Bosne i Hercegovine. Ovaj opšti princip ─çe se precizirati entitetskom zakonima. Ti zakoni ─çe utvrditi konkretne rokove i regulisa─çe gore pomenuti princip u skladu sa regionalnom etni─Źkom strukturom entiteta.

"Javne institucije", kao što je to pomenuto u gornjem tekstu, su ministarstva u Vladi Republike Srpske, opštinski organi vlasti, okru┼żni sudovi u Republici Srpskoj, kao i opštinski sudovi u Republici Srpskoj.

Ovim amandmanom dopunjava se ─Źlan 97. Ustava Republike Srpske.

Tekst ovog amandmana utvr─Ĺen je Odlukom Visokog predstavnika broj: 150/02.

Amandman LXXXVI

1. ─îlan 98. Ustava briše se.

2. Ovim amandmanom stavlja se van snage navedena odredba.

Amandman LXXXVII

1. ─îlan 99. Ustava briše se.

2. Ovim amandmanom stavlja se van snage navedena odredba Ustava.

Amandman LXXXVIII

Ustavni sud:

1) odlu─Źuje o saglasnosti zakona, drugih propisa i opštih akata Narodne skupštine sa odredbama Ustava o zaštiti vitalnih interesa konstitutivnih naroda.

2. Ustavni sud Republike Srpske maksimalno ima devet ─Źlanova.

Ve─çe za zaštitu vitalnog interesa Ustavnog suda Republike Srpske osniva se kako bi odlu─Źivalo o pitanjima vitalnog interesa u proceduri opisanoj u Amandmanu LHHHII. Ovo ve─çe razmatra sva pitanja koja su od vitalnog interesa.

Ve─çe za zaštitu vitalnog interesa sastoji se od sedam ─Źlanova, dva iz svakog konstitutivnog naroda i jedan ─Źlan iz reda Ostalih. Sudije bira Narodna skupština Republike Srpske i Ve─çe naroda.

3. Ta─Źkom 1. dopunjava se ─Źlan 115., ta─Źkom 2. dopunjava se ─Źlan 116. Ustava.

Amandman LXXXIX

1. O predlogu akta o promeni Ustava odlu─Źuju Narodna skupština i Ve─çe naroda.

2. Promena Ustava usvojena je ako za nju glasa najmanje dve tre─çine od ukupnog broja narodnih poslanika i ve─çina ─Źlanova Ve─ça naroda iz svakog konstitutivnog naroda i Ostalih.

3. Ovim amandmanom zamenjuju se ts. 1. i 2. ─Źlana 135. Ustava.

Amandman XC

1. ─îlan 138. Ustava briše se.

2. Ovim amandmanom stavlja se van snage navedena odredba Ustava.

Amandman XCI

1. Od datuma usvajanja amandmana na Ustave entiteta, Ustavna komisija Republike Srpske (koju je formirao Visoki predstavnik) ─çe se pridr┼żavati principa sadr┼żanih u ovom dokumentu.

2. Nakon slede─çih opštinskih izbora kona─Źan na─Źin biranja ─Źlanova u Ve─çu naroda ure─Ĺuje Narodna skupština i Ve─çe naroda.

Amandman XCII

U stavu 2. ─Źlana 83. izmenjenog i dopunjenog ta─Źkama 4. i 5. Amandmana XL, re─Źi "vreme od pet godina" zamenjuju se re─Źima "vreme od ─Źetiri godine".

Ovim amandmanom menja se ─Źlan 83. Ustava Republike Srpske.

Tekst ovog amandmana utvr─Ĺen je Odlukom Visokog predstavnika broj: 150/02.

 

Amandmani XCIII-XCVIII
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 31/2002)

Ustav Republike Srpske menja se i dopunjuje kako sledi:

Amandman XCIII

U ─Źlanu 80. stav 1. ta─Źka 3. menja se i glasi:

"3. predla┼że Narodnoj skupštini kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda na predlog Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta".

Amandman XCIV

Iza ─Źlana 121., dodaje se novi ─Źlan 121a., koji glasi:

"Sudstvo je samostalno i nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srpskoj.

Visoki sudski i tu┼żila─Źki savet Republike Srpske obezbe─Ĺuje samostalnost, nezavisnost, nepristrasnost, stru─Źnost i efikasnost sudstva i tu┼żila─Źke funkcije u Republici Srpskoj. Nadle┼żnosti Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta, izme─Ĺu ostalog, uklju─Źuju imenovanje, sprovo─Ĺenje disciplinskog postupka i razrešenje sudija, osim sudija Ustavnog suda Republike Srpske, i obuhvataju i javne tu┼żioce i zamenike javnih tu┼żilaca u Republici Srpskoj. Sastav i dodatne nadle┼żnosti Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta utvr─Ĺuju se zakonom."

Amandman XCV

U ─Źlanu 126., iza re─Źi "odgovornost" dodaju se re─Źi "u krivi─Źnom ili gra─Ĺanskom postupku", a iza re─Źi "odobrenja" re─Źi "Narodne skupštine" zamenjuju se re─Źima "Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta".

Amandman XCVI

─îlan 127. menja se i glasi:

"Sudije, osim rezervnih sudija, imenuju se do┼żivotno, ukoliko ovim ustavom nije druga─Źije utvr─Ĺeno, osim ako ne podnesu ostavku, ako se ne penzionišu ili ne budu razrešeni s razlogom od strane Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta u skladu sa zakonom. Sudijama isto tako mo┼że izuzetno prestati sudijska funkcija kao rezultat procesa odabira nakon reorganizacije sudova za vreme prelaznog perioda, kako se utvr─Ĺuje zakonom kojim se osniva Visoki sudski i tu┼żila─Źki savet Republike Srpske. Navršenje starosne dobi propisane za obavezan odlazak u penziju za sudije utvr─Ĺuje se zakonom. Uslovi obavljanja funkcije za sudije, uklju─Źuju─çi i imunitet, utvr─Ĺuju se zakonom. Plata i druge naknade sudiji ne mogu biti umanjeni za vreme vršenja sudijske funkcije, osim kao posledica disciplinskog postupka u skladu sa zakonom.

Sudija ne mo┼że vršiti javnu funkciju niti bilo kakav posao koji donosi zaradu a koji su zakonom utvr─Ĺeni kao nespojivi sa sudijskom funkcijom."

Amandman XCVII

─îlan 129. menja se i glasi:

"Javni tu┼żioci i zamenici javnih tu┼żilaca imenuju se na period utvr─Ĺen zakonom, osim ako ne podnesu ostavku, ako se ne penzionišu ili ne budu razrešeni s razlogom od strane Visokog sudskog i tu┼żila─Źkog saveta u skladu sa zakonom. Javnim tu┼żiocima i zamenicima javnih tu┼żilaca mo┼że izuzetno prestati funkcija kao rezultat procesa odabira nakon reorganizacije javnih tu┼żilaštava za vreme prelaznog perioda, kako se utvr─Ĺuje zakonom kojim se osniva Visoki sudski i tu┼żila─Źki savet. Navršenje starosne dobi propisane za obavezan odlazak u penziju za javne tu┼żioce i zamenike javnih tu┼żilaca utvr─Ĺuje se zakonom. Uslovi obavljanja funkcije za javne tu┼żioce i zamenike javnih tu┼żilaca, uklju─Źuju─çi i imunitet, utvr─Ĺuju se zakonom.

Javni tu┼żilac ili zamenik javnog tu┼żioca ne mo┼że obavljati slu┼żbu ili bilo kakav posao koji donosi zaradu a koji su zakonom utvr─Ĺeni kao nespojivi sa njegovom funkcijom."

Amandman XCVIII

─îlan 130. menja se i glasi:

"Sudije, uklju─Źuju─çi i predsednike sudova, javne tu┼żioce i zamenike javnih tu┼żilaca odabira, imenuje, sprovodi disciplinski postupak protiv i razrešava Visoki sudski i tu┼żila─Źki savet u skladu sa zakonom."

 

Amandmani XCIX-CIII
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 69/2002)

Ustav Republike Srpske mijenja se kako slijedi:

Amandman XCIX

U ─Źlanu 73., dopunjenom Amandmanom LXXX, postoje─çi tekst briše se i zamjenjuje slijede─çim tekstom:

"Poslanici u Narodnoj skupštini i ─Źlanovi Vije─ça naroda ne─çe biti krivi─Źno ili gra─Ĺanski odgovorni za bilo koji postupak izvršen u okviru njihovih du┼żnosti u Narodnoj skupštini, odnosno Vije─çu naroda".

Amandman C

─îlan 86., izmijenjen Amandmanom XL, briše se.

Amandman CI

Stav Amandmana LIII koji se odnosi na imunitet ─Źlanova Senata briše se.

Amandman CII

─îlan 95. briše se.

Amandman CIII

Na kraju ─Źlana 115. dodaje se stav koji glasi: "Ustavni sud odlu─Źuje o pitanjima imuniteta, koja proisti─Źu iz zakona kojima se ure─Ĺuje imunitet u Republici Srpskoj".
______________________
Napomena redakcije: Redakcija je Amandmane XCIII-XCVII objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 69/2002 od 4. novembra 2002. godine preimenovala u Amandmane XCIX-CIII, imaju─çi u vidu numeraciju prethodno i naknadno donetih amandmana.

 

Amandmani CIV i CV
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 31/2003)

Ove izmjene i dopune predstavljaju sastavni dio ove odluke i odmah stupaju na snagu.

Ova odluka stupa na snagu odmah i bez odlaganja ─çe biti objavljena u "Slu┼żbenom glasniku Republike Srpske."

Amandman CIV

U ta─Źki 1. Amandmana XL na ─Źlan 80. Ustava Republike Srpske, sa izmjenama i dopunama, odredba koja glasi " u skladu sa Ustavom i zakonom" se zamjenjuje rije─Źima: "u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine i Republike Srpske i drugim odgovaraju─çim zakonima".

Amandman CV

U ─Źlanu 106., stavu 1. Ustava Republike Srpske iza rije─Źi "u skladu sa Ustavom i zakonom" dodaju se sljede─çe rije─Źi: "prema odredbama o civilnoj komandi iz ─Źlana V.5(a) Ustava Bosne i Hercegovine".

 

Amandmani CVI-CXIII
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 98/2003)

Ovi amandmani ─Źine sastavni dio Ustava Republike Srpske i stupaju na snagu danom njihovog proglašenja.

Amandman CVI

─îlan 68. ta─Źka 3. mijenja se i glasi:

"3. mjere iz svoje nadle┼żnosti za slu─Źaj ratnog stanja i vanrednog stanja koje proglase institucije Bosne i Hercegovine, kao i mjere za slu─Źaj vanrednog stanja koje proglase institucije Republike Srpske.

Odredbe ta─Źke 3. ovog ─Źlana se ne odnose na upotrebu vojske i druge mjere iz nadle┼żnosti institucija Bosne i Hercegovine.".

Amandman CVII

─îlan 70. stav 3. (dopunjen i izmijenjen Amandmanima XXXV i LXI), mijenja se i glasi:

"Narodna skupština, u skladu sa Ustavom i zakonom, proglašava:

Vanredno stanje za Republiku ili dio Republike u slu─Źaju ugro┼żavanja bezbjednosti, usljed elementarnih nepogoda (poplava, zemljotresa i po┼żara), prirodnih katastrofa, epidemija, povreda ljudskih prava i sloboda i normalnog funkcionisanja ustavnih organa Republike.

Odredbe stava 3. ovog ─Źlana se ne odnose na upotrebu vojske i druge mjere iz nadle┼żnosti institucija Bosne i Hercegovine.".

Amandman CVIII

─îlan 80. stav 2. ta─Źka 1. tekst dopunjen Amandmanom XL mijenja se i glasi:

"Predsjednik Republike:

1. obavlja, u skladu sa ovim Ustavom i Ustavom Bosne i Hercegovine i zakonom, poslove iz oblasti odbrane, bezbjednosti i odnosa Republike sa drugim dr┼żavama i me─Ĺunarodnim organizacijama.".

U ─Źlanu 80. stav 2. iza ta─Źke 1. dodaje se ta─Źka 2. koja glasi:

"2. odobrava ograni─Źenu upotrebu jedinica Vojske Republike Srpske kako bi se pru┼żila pomo─ç civilnim vlastima u reagovanju na prirodne katastrofe i nesre─çe, u skladu sa Zakonom o odbrani Bosne i Hercegovine.".

U ─Źlanu 80. stav 2. ta─Źke 2. i 3. postaju ta─Źke 3. i 4.

Amandman CIX

─îlan 81. st. 1. i 2. brišu se, a stav 3. mijenja se i glasi:

"Predsjednik Republike za vrijeme ratnog stanja i vanrednog stanja, kojeg proglase institucije Bosne i Hercegovine, ako Narodna skupština ne mo┼że da se sastane, na prijedlog Vlade ili po sopstvenoj inicijativi i nakon što sasluša mišljenje predsjednika Narodne skupštine, donosi uredbe sa zakonskom snagom i o pitanjima iz nadle┼żnosti Narodne skupštine i imenuje i razrješava funkcionere, koje bira, odnosno imenuje i razrješava Narodna skupština.".

U ─Źlanu 81. stav 5. iza rije─Źi "ratnog stanja" dodaju se rije─Źi "koje proglase institucije Bosne i Hercegovine", a umjesto rije─Źi "i neposredne ratne opasnosti" zamjenjuju se rije─Źima "vanrednog stanja".

Amandman CX

─îlan 104. mijenja se i glasi:

"Pravo je i du┼żnost svih gra─Ĺana da brane i štite teritoriju i ustavni poredak Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.

Prava i du┼żnosti u odbrani ure─Ĺuju se posebnim zakonom.".

Amandman CXI

─îlan 105. mijenja se i glasi:

"Republika Srpska ima svoju vojsku, koja je dio oru┼żanih snaga Bosne i Hercegovine i organizuje se u skladu sa zakonima Bosne i Hercegovine i zakonima Republike Srpske.

Vojsku Republike Srpske ─Źini profesionalni i rezervni sastav.".

Amandman CXII

─îlan 106. stav 1. mijenja se i glasi:

"Vojskom Republike Srpske, u miru i ratu, komanduje kolektivno Predsjedništvo Bosne i Hercegovine, na osnovu Ustava Bosne i Hercegovine i zakona.".

─îlan 106. stav 2. briše se.

Amandman CXIII

─îlan 107. briše se.

 

Amandman CXIV
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 115/2005)

Amandman CXIV

Iza ─Źlana 138, dodaje se novi ─Źlan 138a, koji glasi:

"─îlan 138a

Kao izuzetak od principa iz ─Źlana 127. ovog ustava, plata i / ili druge naknade sudiji mogu biti umanjeni zakonom donesenim do 10. januara 2006. godine.

Umanjenje iz stava 1. ovog ─Źlana mo┼że se izvršiti samo jednom.

St. 1. i 2. ovog ─Źlana ne mogu se tuma─Źiti tako da je na bilo koji na─Źin ili u bilo kojem obliku, direktno ili indirektno, dozvoljeno neko drugo umanjenje plata i / ili drugih naknada sudiji zašti─çenih ─Źlanom 127. ovog ustava.".

 

Amandmani CXV-CXXI
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 117/2005)

Amandman CXV

U ─Źlanu 68. zamijenjenim Amandmanom XXXII u ta─Źki 2. rije─Źi: "odbranu i" brišu se.

Amandman CXVI

U ─Źlanu 80. stav 2. ta─Źka 1. zamijenjena Amandmanom CVIII, rije─Ź: "odbrane" briše se.

U istom ─Źlanu stav 2. dopunjenim Amandmanom CVIII ta─Źka 2. briše se.

Amandman CXVII

U ─Źlanu 104. stav 2. zamijenjen Amandmanom CX, briše se.

Amandman CXVIII

─îlan 105. zamijenjen Amandmanom CXI briše se.

Amandman CXIX

─îlan 106. zamijenjen Amandmanom CXII briše se.

Amandman CXX

I - St. 1, 2. i 3. ─Źlana 116. Ustava brišu se.

II - Ovim amandmanom stavlja se van snage navedena odredba Ustava.

Amandman CXXI

I - U ta─Źki 2. Amandmana LXXXVIII rije─Ź: "maksimalno" briše se.

II - Ovim amandmanom mijenja se Amandman LXXXVIII na Ustav.

 

Amandman CXXII
na Ustav Republike Srpske

("Sl. glasnik RS", br. 48/2011)

U ─Źlanu 79. Ustava Republike Srpske iza rije─Źi: "dva" dodaju se rije─Źi: "do ─Źetiri".

Google
Google ocjene na osnovu dva profila
5.0 ⭐ ⭐ ⭐ ⭐ ⭐
Bazirano na osnovu: 856 recenzija